Наша књижевност

Савремени проблеми у „Хамлету“ 217 ' --

риоду свога живота и стваралаштва Шекспиру није било до тога да жигоше сразмерно безопасну неактивност тадашњих меланхолика и незадовољника, а још мање да велича чудовишну активност тадашњих „господара човечанства“. За ту активност он је могао имати само став и речи осуде. Не глорификовати активност сликањем неактивности, већ најоштрије осудити нечовечну активност себичних, несавесних убица сликањем, супротстављањем, уздизањем изнад ње неодлучног потиштењака с његовим неплодним јадом, његовом мучном унутарњом борбом, са свим његовим врлинама и недостацима то је Шекспир хтео својим „Хамлетом“.

3

Ако је то да Хамлет одлаже свој чин неоспорно и јасно, узрок тог одлагања био јеи остао прблем за истраживаче. Најпростије је објашњење техничко-драматуршко; по њему, Хамлет одлаже свој чин зато што иначе не би било драме.

По првобитној легенди, која је Шекспиру послужила као грађа за његову драму, Хамлет је енергичан и одлучан, али још дете (од пет шеет година), те са својом осветом мора чекати док дорасте до, оружја. Шекспиров Хамлет није нејако дете — деца нису погодна за јунаке трагедија — па коментатори резонују овако: да је и енергичан и одлучан, он би сместа убио убицу свог оца — и драма би се завршила одмах после првог чина. Зато је Шекспир од њега морао начинити колебљивца, неактивног мислиоца, мозгало. То је учинио мајсторски, нема спора; али разлог зашто је то учинио треба напросто тражити у захтевима драмске технике.

Такво мишљење заступа француски академик Луј Жије (боШеђ). Слично је, у основи, и становиште Х. Гренвил-Баркера.

Но да ли је заиста то узрок Хамлетовом одлагању2 Зар Шекспир, ако му је било стало до тога да напише комад с том темом, не би нашао друго решење до то да свог јунака начини неактивним2 Зар он не би потражио и нашао и другу фабулу и другу тему да га није интересовао баш тај карактер са својом неактивношћу2 Зар би он иначе себи тако компликовао баш драматуршку, техничку страну свога посла стварајући драму с таквим јунаком, тј: дело које по својој природи захтева акцију с јунаком који је по својој природи неактиван2 Шекспир није Хамлета направио неактивним да би могао написати драму; него је само један Шекспир могао написати драму а да тип који га је интересовао и од кога је овога пута направио главно лице ипак остане неактиван.

Али пре него што потражимо други одговор на питање о пореклу Хамлетове „неактивне природе“, треба да ближе утврдимо природу те неактивности, да, оставивши коментаре, у самом делу тачно испитамо околности Хамлетовог одлагања. Шта он одла-

же, када је колебљив, према коме неодлучан, у каквој ситуацији поступа без енергије»