Наша књижевност

ХРОНИКА

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

ПЕТАР ЈИЛЕМЊИЦКИ

У

У књижевном стварању Петра Јилемњицког“) одражава се економскосоцијална и политичка стварност словачког народа између два рата. Сва она сложена политичка и друштвена проблематика коју је Словачкој донео жиБот у новој држави, односи између два братска народа, чешког и словачког, који нису имали једнак историски развитак, надмоћност чешке буржоазије, која је узела државно воћство у своје руке и која је суревњиво гурала с крмила државног брода своју конкурентску сестру из Словачке, раст словачке радничке класе и њена помоћ у политичком уздизању словачког села и сељаштва, све се го сад јаче, сад слабије одражава у стваралачком делу П. Јилемњицког.

Да би се то дело правилно разумело, потребно је да уочимо ово. Словачка је 1918 год. ушла у нову заједницу економски и културно заостала. Без икаквих политичких и друштвењих права у полуфеудалној и крупнобуржоаској Мађарској, без могућности слободног политичког, економског и културног развоја, словачки народ није имао оне предности које су имале чешке земље, у којима се после распада Монархије нашло око три четвртине њене целокупне индустрије, на челу с јаком буржоазијом, која је узела све командне привредне и политичке позиције у своје руке. Располажући са смањеним и ограниченим тржиштем, чешкој буржоазији није ишло у рачун да се у Словачкој па равној нози развије индустрија, те је разним мерама штитила своје позиције од удара хиперпродукције и кризе. И не само то! Један део чешког капитала улаже се у откуп и експлоатацију бивших немачких и мађарских крупнијих имања (у Словачкој) која су пала под удар нерадикално проведене аграрне ре» форме. Затим, приличан број чешке школоване интелигенције, не могући наћи запослења код куће, преплавио је словачку администрацију, суд, школу итд. Све то скупа је учинило да је Словачка у привредном, политичком и управном погледу била потчињена, а не равноправан чинилац у државном животу нов= грађанско-демократске Републике. Наравно да је словачка буржоазија резговала против овог надирања и надмоћи чешког капитала, против централистичке политике и чешке мајоризације. Ту реакцију, буржоазије, а усто и све веђу беду широких маса словачког народа, умела је да искористи Хлинкина клерикална Словачка пучка странка, која је тежила не само за аутономијом него и за отцепљењем Словачке. Та политика довела је марта 1939 год. до сра-

=) Поводом превода Неораног поља, издање Просвете, Београл, 1948.