Наша књижевност

о. Мо Ва пут У ПУНА ИН не И НР , (

БГ | х "

254 Књижевност

Да 24 а.

у животу у самом човеку: он треба да покаже човеку куда, којим путем и с киеме тргба да иде у животу да би доспео тамо куда тежи заједница, друштво — да би, дакле, испуњавајући свој друштвени задатак, постигао и индивидуалну срећу. Уз причање једног старог Осетинца, Кавкасца, о његовој задрузи у цар-_ ска времена и у доба грађанског рата, писац надовезује три новеле, с различним материјама, узете из различитих средина. Прва од њих говори о томе како приватно власништво, имање, тежња за „богаћењем спутава и поробљава живот човеков; они су — каже писац — као чир на телу који се гноји — чиме човека. кесрећним, неморалним, злим. Ето, у конкретном случају видимо циглара ХавЈара како се с породицом враћа у село на родно имањце, да би се ту одржали док не прођу незапосленост и глад. Али млађи брат, сељак, боји се за своје наследство, боји се да родитељи не приме његова старијег брата на стално у кућу и не оставе му у наслеђе имање на којем он ради с толико муке. Кад

се циглар уверио да му брат ради чак о глави, напушта с породицом роднњ дом и одлази у непознато, међу људе: „Бићемо међу људима. Пружиш руку и увек ће се наћи неко ко ће ти је стиснути. А кад дођу и зло, глад, зима, онда то тако не боли, и, уопште, све има свој крај. Неће то остати тако вечито. | Наћи ћемо томе некакав крај!“ Циглар Хавјар враћа се својим друговима, неза5 | посленим цигларима... — У другој новели испричана је судбина Еве Бурдине, Е кћери чешког колонисте кулака негде под Кавказом, близу Новоросијска. Рој дитељи силе Еву да се уда за невољеног човека, а она онда бежи у град, где Б се запосли као радница у фабрици цемента и ту чека на друга машинисту на трактору у колхозу. — Најзад, у трећој новели видимо живот исељеника на киргиској степи. То је изградња живота из основа: радионица, кућа за станоБање, фабрика, комбината; борба с голом степом, са стенским сунцем, с тешком климом, с несташицом свега најнужнијег. Све је из основа требало изградити, произвести, створити! Уз велико самоодрицање, уз велике напоре, човек. радвик, победио је степу! Широка и богата, легендарна сибирска земља! Чехослобачки радник-насељеник створио је услове за високо културан живот, подић гао свој животни стандард, стекао независан, богат радом, срећан живот! о У условима капиталистичке Чехословачке Републике он то није могао постићи, јер ту владају експлоатација, незапосленост, гладовање; радник-циглар Хавјар и хиљаде и хиљаде других —- како смо видели — спадају, и поред најчеститијег и најскромнијег живота, на просјачки штап. Пренесемо ли се сада у Совјетски Савез, у доба пре колективизације, видимо да се срећа не налази ви у кулачкој породици Бурдиној: као некада бабу Евину, сада нагоне унуку да се веже, против своје воље, за човека којег не воли, да упропасти своју

Х

љу

ремети лете ил реј Пери имараи ттивнсснеемерат

у ИЕ

Да СМ

ни

ера"

Ила

пе == с

а

а

И животну срећу. Међутим, Ева Бурдина налази је сама, економски своја, незаРЈ висна полазећи на заједнички животни пут с човеком којег воли. — Срећа се 5. може наћи и у далекој азијској степи: ту се она кује у заједничком раду чиђ тавог колектива. Они су срећни — каже писац —- због својих, успеха, због Н: свога стваралачког рада, који нико не злоупотребљава, нико не експлоатише. 3 Срећни су што су могли развити своје способности, свој ум, своју снагу

Они још само могу да пожеле да сви њихови другови на свету живе у таквим условима као што они живе, да имају посао којем ће се радовати и који ће им осигурати живот. У њима није умрла чежња за чехословачком домовином; али они је не желе такву какву су је оставили! Они је желе онакву какав је Совјетски Савез — ослобођену од капиталиста,.у условима слободног развитка.

•