Наша књижевност

„Дубоки - су корени“ 263

и више одговорности према свом таленту радити на томе да савлада у потпуности језик као основно уметничко средство глумачког изражавања.

Црчкињу Белу, Бретову мајку, играла је Нада Ризнић. Ова улога иде у ред најлепших остварења на позорници Југословенског драмског позоришта. Играјући сваки и најмањи спољни покрет с пуним унутрашњим интензитетом доживљаја, Ризнићка је заокруглила своју улогу у мало ремек-дело танано изведеног психолошког портрета. Колико је унутрашње богатство радости и туге носио сваки њен покрет, гест, чак и миг! Колико топле људске присности у свим средствима изражавања! Један њен поглед испуњен материнском љубави према сину носио је више људске гордости и злокобне стрепње, више драматског изтензитета у духу самог комада, него многе сцене отвореног судара човечности и друштвених конвенција. 6 :

Служавку Хани зумачила је Едита Трумић на врло оригиналан и суге стиван начин, али с претераним наглашавањем бесловесности.

Шериф и његови помоћнинњ деловали су отприлике онако како мали _ _Ђокица, ако гледа гангстерске филмове, замишља америчку полицију. !розна наивност, коју треба исправити што пре јер нарушава складну композицију целине.

Костими Мире !лишић коректни. " Ели Финци

Миливоје Николајевић: На раду