Наша књижевност

УУ

Институт разматра могућности издавања и једнога научнога органа, У коме би поред расправа нашла места и хроника о свему што је у области проучавања књижевности ИЗИшло од ослобођења до данас. Сем тога нада се да ћеу будућности моћи да издаје и зборнике чланака 0 једном питању, зборнике грађе, библиографије о појединим проблемима и епохама, и слично. Али је најначајнији и уједно најтежи, најодговорнији посао Биографско-библиографски речник, за који је већ у раду алфабетар с именима свих наших писаца, преводилаца, уредника, скупљача народних умотворина, гуслара, издавача у вези са књижевношћу, од најстаријих времена до данас. Поменимо на крају још једну педагошку делатност Института: неколико студената, под руководством чланова овога Института, учило се архивском истраживању у задарском и дубровачком архиву. Кад се има на уму да је у нашој земљи врло мало архивских стручњака, онда је и ово корисно као прва помоћ.

Као што се види, резултати једногодишњега рада Института за проучавање књижевности скромни су. Он очевидно није постигао са својим углавном добровољним сарадницима оно што су учинили, на пример, неки институти књижевности са читавим штабом стално ангажованих сарадника и стручним особљем. Али могућности, које наш народ и његове власти пружају Академији у идућој години и нови сарадници које се нада да ће успети да ангажује, учиниће свакако његов рад плоднијим и савременијим. Сва је прилика, дакле, да ће овај Институт у години 1949, као и друге научне установе Академије, прећи из стадијума припрема У

пуну делатност.

Засад, он је само једна установа за прикупљање научне грађе; да ли ће бити у могућности да прошири своје задатке, видеће се у његовом доцнијем развитку.

с. С.

ГОДИШЊА СКУПШТИНА ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА - ХРВАТСКЕ

“

У Загребу је 13 фебруара одржана редовна годишња скупштина Друштва књижевника Хрватске, КОЈОЈ су присуствовали хрватски књижеввици и делегати разних културних организација из земље. У својој поздравној речи, претседник Друштва књижевника Славко Колар нагласио је да је напредак у" раду Друштва књижевника логична последица општих напора на обнови и изградњи наше земље; али је додао да „хрватски "књижевник још увијек није

- успио да ухвати корак са великим

временом у којем живи, ни да обухвати и савлада проблеме који пред њим стоје.“

После тога узео је реч делегат Савеза књижевника, Чедомир Миндеровић, генерални секретар Савеза. (Осврнувши се, у почетку излагања, на чудовишну кампању која се у свету води против наше земље и нашег руководства, бн је укратко оцртао нашу књижевну ситуацију: „Наша литература, нагласио је Миндеровић, много заостаје за социјалистичком изградњом наше земље, заостаје за свестраним растом нашег живота у граду и на селу. Нисмо успели да у довољној мери осветлимо оно што живи у нашем народу, у нашем човеку. Ми морамо посегну-

ти дубоко у нашу стварност, у оно

што осећа наша омладина, наша Армија, наш радник и наш сељак. А дела која буду снажно и уметнички дубоко и верно одразила ту нашу нову стварност и нашег новог човека. Релативно оживљење је неоспорпаша Партија и наши народи на правом путу.“

После тога друг Миндеровић се осврнуо на улогу критике: „Одлучну улогу треба да одигра наша критика. Релативно оживљење је неоспорно настало. Али, још увек, ми најчешће тражимо у неком делу само његове негативне стране, само негативне особине. Међутим, задатак праве критике треба да буде и осветљавање позитивних особина дела. У низу наших дела постоје и значајне књижевне вредности, које се у критици не смеју мимоилазити.“ На крају је друг Миндеровић говорио о потреби још тешње културне сарадње