Наша књижевност

под ЛЕЊИНОВИМ СПОМЕНИКОМ

Он је горе, од гранита, вечит. Х Под окриљем његовим иде наш животни пут. Он је горе, вечито борбен и речит.

О груди се његове ломе време и оркан љут.

Дитгао се горе у часу црном, поноћном, када смо умирали у отровном сну. Дигао се да сунце својом руком моћном скине и поспе га по тамном живота дну.

Дигао се горе да крене пред својим пуком, ко застава славе да се развеје.

Да потом широко замахне дарежљивом руком и њиве да наше плодовима засеје.

Он је горе, изнад свих континената, вечит.

О, како је сигуран под окриљем његовим наш пут! Кроз векове ће он бдети над нама борбен и речит и стасом гигантским ломиће сваки оркан љут.

Тодор Тошић

ме ае А ата ње Кет НИ

и“,