Наша књижевност

Р У

376

Поетске прилоге, заступљене. знатним бројем, карактерише, са малим изузетком, настојање већине почетника да од стиха направе снажно агитационо средство. Но, у томе 0ни поступају неспретно. Већи број песама оликује тешка изражајна арматура, обично преузета из новинских чланака, са много општих и бомбастичних места тако да је емоција угушена под баластом тврдих и непоетских речи. Поетска мисао не изражава се поетским речима. За илустрацију може послужити „Песма Шумадији“ („Наша стварност“), у којој има оваквих строфа:

„Оклопне су те дивизије газиле , мрско, И децу су ти клали рукама дивљачким; Па, пуни злобе, беса, начином подмуклим, Тиха су ти села у огњу пакленом

пржили, У потоцима невине крви дивљаштво славили

И гурали те, паћенице, у море од суза.“

Промукли патос и декламаторски стих ове песме не изражавају патос херојске борбе наших народа. Поред тога што у тим песмама стих није стих, има у њима мисаоних апсурдности. Тако у песми која носи наслов „Песма Милоја ударника својој ударничкој карти“ („Наш пут“) има и оваквих стихова:

„Славим те, што си ми опрала очију жар,

скинула с вида завесу незнања

да више нисам ствар,

безвредна роба,

обичан слуга — јадник

већ човек — “

__ из чега се може извући погрешан закључак да се положај радничке класе у новој Југославији изменио само у односу на ударнике. Песник је певајући оду ударничкој карти отишао тако далеко да јој је дао изузетна својства и чаробну моћ да скида „с вида завесу незнања“ итд. Оваквих и сличних почетничких затрчавања и претераности може се, ма да не у тако грубо израженом облику, наћи и у дру-

Књижевност

гим песмама. Готово свака песма тешка је од реторике и, нарочито, од' старинских реквизита у изразу („гладна вешала“, „ко вечни феникс из старинске приче“, „море суза“, „ореол мученице“, „херојски престо“, „златна слобода“ итд.). Често | су и риме исфорсиране, натегнуте и нескладне. Но, и поред недостатака у погледу версификације и уопште занатске стране, позитивно је што се они који својим стиховима сарађују у овим часописима труде да у нашој савременој стварности и у догађајима из ослободилачке борбе наших народа нађу мотиве и теме за поетско стварање. Могу се ту срести и искрени, топли стихови, песме у којима срце песника-почетника куца заједно са новим животом у нашој земљи. Има ту искрених лирских акцената као у песмама „Дан“, „Са родних њива“, „Жеља“, „У тунелу“ („Наш пут“), затим донекле и у песмама „Смрт У зору“, „Песма за Први мај“ („Наша стварност“). Све то указује на потребу указивања помоћи онима који су у првим својим покушајима дали наговештај талента како би са још више развили и усавршили. ју: том правцу могу много да учине литерарни клубови по градовима у унутрашњости и омладински часописи за књижевност.

Најслабију страну ових часописа чине _ свакако фељтон и белешке. Сарадња за-тај део часописа ограничена је на мали број људи. У фељтонским прилозима и белешкама има врло тешких реченичких. конструкција и стилских рогобатности, _непрецизности у изражавању мисли и терминолошких галиматијаса. Шта, на пример, може да значи овакво једно место у чланку „Рад редитеља на комаду“ који је објавила шабачка „Звезда“: „Ако смо успели да пронађемо право 0сећање у једној реченици, осећање на целу улогу, цео комад, тада ће нам бити тешко да пронађемо пронађено осећање, Пошто се све ово изналази на „бази животне истине“, помоћи ћемо се ако пронађемо одговарајуће осећање у животу и Увек ћемо се служити помоћном реченицом, „као кад би рекли“... То одговарајуће _ пронађено осећање применићемо на нашу реченицу и