Наша књижевност

Хроника

видећемо како ће пред нас да се отвори улога па и цео комад“. Читаоци ће, без сумње, врло лако пронаћи речи да изразе своја осећања поводом оваквих реченица којима се ништа не каже и не објашњава. Уз овај пример може се навести и низ других, сличних и тежих, нарочито из часописа „Наш пут“. Уместо да се извесне појаве и догађаји из нашег културног живота протумаче и разјасне, ствара се још већа збрка надриученом фразеологијом која се у самој себи заплиће и не значи ништа друго него обичну бесмислицу.

ЧИТУЉА

377

Сва три часописа су на приближно истом културном нивоу. Ни један од њих не одговара у потпувости својој намени и тек ту и тамо има по неки прилог који може. да привуче озбиљну пажњу. По. свом квалитету они засада не оправдавају високу претензију да буду часописи „за књижевност и културу“. Редакције тих часописа треба да настоје да бољом организацијом сарадње и применом сигурнијег идејно-уметничког мерила оправдају њихово излажење.

Антоније Маринковић

“

ПОЛИЦИСКО УБИСТВО САБАХАТИНА АЛИА

Напредна светска јавност дигла је још једном свој глас протеста против фашистичког варварства: из Турске је стигла вест да је још прошле године у полиниском затвору убијен познати турски књижевник Сабахатин Али.

Сабахатин Али (рођен 1907 годике) припада младом нараштају турских књижевника који су у свом свакодневном раду, као писци и друштвени радници, осетили судбинску везаност књижевности и живота народа, слободе уметничког стварања и друштвеног уређења. У својим књижевним делима, песмама, приповеткама и романима, Сабахатин' Али је удружио уметничку снагу верног приказивања живота са борбом за лепшу и светлију будућност свога народа. У својим делима он на реалистички начин третира озбиљне друштвене проблеме, указује на њихову нерешљивост у датим условима. Његови јунаци — то су мали људи града и села, притиснути бедом и незнањем, огрезли у јаду и несрећи.

Изванредну уметничку снагу показао је Сабахатин Али у својим кратким причама са села. У неколико потеза, као у овлаш прављеном цртежу, он сугестивно уобли-

чава ван села са свим његовим унутрашњим противречностима. Ту су и аге, и кулаци, и зеленаши, и сиромашни сељаци и надничари. Сабахатин Али не остаје само“ на приказу стварности, он прати, вештим оком тананог психолога, како се та стварност одражава у животу његових јунака, како их трује и лишава људског достојанства, или освешћује и уздиже до борбене свести и тежње за револуционарном исменом друштвеног стања.

Прогресивна усмереност књижевног дела Сабахатина Алиа, његова отворена критика турског режима насиља и бесправља, донели су му, истовремено, и симпатију широких народних слојева и мржњу осионих претставника реакционарног поретка. Отпуштен из службе, гоњен, он је као неустрашиви борац против фаистичког варварства у земљи која уводи фашизам под видом трумановско-маршаловске демократије најзад био ухапшен и изведен пред суд. Ни најсрамотније лажи о „комунистичкој завери“, које су зваВично ширене као неприкосновене истине, нису могле угушити савест судија: Сабахатин Али је пуштен као невин... Но тада се умешала турска полиција, позната по својим ге-

: а

и зе

Па