Наша књижевност

нв “а Бива ан зе аи ла ла а. АМА

Поа двери Пра АЛ

јајну

Ја

~ ет:

МИ ИН њи

284 66 = ; Књижевност

знак отступања од марксизма, односно ревизионистичког нарушавања, изопачавања основних марксистичко-лењинистичких принципа односа у међународном радничком покрету.

Питање односа између социјалистичких земаља је ново питање, које се у данашњој форми могло поставити тек после П светског рата, тј. онда када се поред прве земље социјализма формирало још неколико других земаља које граде социјализам. Али, уколико је ово питање као такво ново, не значи да се при његовом решавању може заборављати на читав дух марксизма-лењинизма и поводити се за решењима која су му из основа туђа и супротна. Ово тим пре што марксизам-лењинизам садржи низ принципи“ јелних ставова који морају да чине полазну тачку, за решење овог питања У'том погледу довољно је, на пример, указати на лењинистичко учење о националном питању или на многобројне места у којима су се класици марксизма-лењинизма изјашњавали а питању односа унутар међународног радничког покрета. Навешћу само једно место. У своме писму Каутском од 12. 1Х. 1882 г. Енгелс, третирајући проблем будућег односа између цивилизованих земаља, за које је претпостављао да ће прво изградити социјализам, и полуцивилизованих, за које је држао да ће се томе процесу прикључити тек касније, каже: „Када једном буде реорганизована Европа и Северна Америка, то ће дати такву колосалну снагу и такав пример, да ће полуцивилизоване земље саме од себе поћи за нама; то ће већ условити саме економске потребе, Какве ће социјалне и политичке фазе проћи т еземље, док и оне дођу до социјалистичке организације, о томе, мислим, да бисмо ми могли да правимо само неке одвећ празне хипотезе. Само је једно несумњиво: победоносни пролетаријат не може ни једном другом народу да намеће било какво усрећивање, не поткопавајући тиме своју сопствену победу.“ у

Цитирајући горње Енгелсове речи Лењин је подвукао следеће: „Као несумњиво“ Енгелс истиче само један, безусловно интернационалистички, принцип, који он примењује у односу на све „друге народе“, тј. не само на колонијалне: наметати им усрећивање значило би подривати победу пролетаријата.“ (Курзив оригиналан, Лењин, том Х1Х, страна 266)

У светлости оваквих, јасно и одређено формулисаних принципа – марксизма-лењинизма, данашњи односи између социјалистичких земаља очевидно су ненормални и до крајности штетни за ствар социјализма у свету. Историјска одговорност за то пада једино и искључиво на оне који су у те односе унели средства и методе притиска и изнуђавања, лажи и клевета, које су потпуно туђе социјалистичком свету. У исто време борба КПЈ за правилно решење тога питања, у духу принципа марксизма-лењинизма, добија широки међународни значај за даљи развој борбе за социјализам у свету. У тој борби КПЈ, тим више, мора упорно издржати до краја, јер другог пута за решење искрслих питања нема и не може бити. у