Наша књижевност

288 У Књижевност

цирано и са одразом надмености)... можда је то баш твоје порекло које те одводи на пут погрешних комбинација. Твој брат је, још за време студија, био у затвору. А његов пријатељ црвени Шпанац

Је

- Бошковић... | лав Милена: Ујаче, оставите мога брата на миру. Он је у Не-

4 мачкој, у заробљеништву, А Бошковић... (оклева и премишља)... ин-

| тересантан човек, Карактер, у сваком случају,

7 Топаловић: Мало одвише интересантан, бар за мој укус. Ти свакако и не знаш да се специјална полиција интересовала за њега у грађевинском бироу. Али оставимо ту тему. Сада се ради о нашем опстанку. |

отера ди рате динар

(Укрштајући руке на леђима, Топаловић корача по соби. Онда стаје и, сасвим уз Милену, говори поверљиво, сугестивно и тихо:)

оеинавцаичие

Да ли желиш да се опет, као некад, бринеш како да дођеш до | новог пара рукавица или како да опр виш искривљене потпетице | - на ципелама» То не би био живот за тебе. Теби је потребан сјај и си- |

; гурност, као што је драгом камену потребан скупоцени оквир. У твом личном интересу је да ме помогнеш. Не заборави то! А сада идем твоме мужу. (Топаловић одлази у радну собу)

4 Љубица: (Пријављује) Дошла је госпођа Ковачевић, (Из-

у лази)

РУРНРНННИНННИНЕЕ

(Улази Јелица Ковачевић, млада жена, нежних удова, пробрано одевена, свеже. фризирана, нешто стилизована, са нечим на себи што не делује сасвим природно. Брзо и гипко прилази Милени.)

Јелица: Како лепо изгледаш данас, драга моја! Да те 5 загрлим...

Милена: Лепо је од тебе што си свратила. Одмах ћу се побринути за шољу чаја.

Јелица: Не труди се. Свратила сам само на тренутак, тек колико да те видим, Јуче сам се вратила, Лепо је било у Врњачкој Бањи, ма да је сезона на измаку. Није Ница или Кан, разуме се. Али, кад се не може путовати у иностранство... Врло лепо сам становала у Сан Сусиу.

Милена: Како си моглаг Па ујка Павле каже да је цела кућа заузета за Немце.

Јелица: Баш ме брига, (Кокетно:) Признајем, није ишло без Каззоп5 АЧапстегензез, Замисли само шта ми се догодило! Усрел ноћи — а ја никад не закључавам врата — изненада чујем, прво (куца у сто)... и још се нисам честито ни освестила а један немачки мајор у мојој соби!

Милена: Ниси га раније познавала2!_

Јелица: (Са осмехом који много говори) Па, упознала сам се са њим у холу виле. Али потпуно „зп5 пи тиез“,.. И онда, заМИСЛИ... Милена: Не бих хтела да баш све замислим. ;

ои

| |

Ке У |

МЕ „

цј