Наша књижевност

|» опертцамачо ту ми па иниимцу мапу ар а.

- : 295

Ото Бихаљи-Мерин: Жута соба

у =:

Пфајфер: Народи... (подругљиво) народи су материја у руци градитеља. Никада у историји народи нису имали савест. Све ствара воља за моћ. Организација, ослобођена од осећања, са егзактним функционисањем, руковођена класом господара.

(Пре краја овог разговора Јелица је устала тихо и пошла за Миленом која јој је дала прикривено знак. (Обе стоје на левој страни, у рампи. Рефлектор на то место концентрише светлост, док позадина, у којој људи пију, пада лако у засенак.)

Милена: (Тихо, сугестивно) Хоћеш ли ми помоћи, Јелицег Јелица: (Са лаком злобом) Математички проблем, дакле2 Милена: Не мучи ме. Прмози ми радије.

Јелица: (Радознало) Дакле, ипак тајна жуте собе»

Милена (Тоном исповедања) Видиш, Јелице. Могло би се рећи да нема ничег што би ми недостајало. Имам пријатну кућу, лепу гардеробу, красног сина и пристојног мужа. Па ипак, на рубу сам очајања. Каткад, мислила сам, морам просто побећи. Ујутру, када свиће и када се други радују почетку новог дана, мене дави обесхрабреност. Бесмислено је устајати сваког јутра и сваког дана радити исте некорисне ствари. Свакако, Драги би и без мене живео, исто као и сада. Неко би му припремио кафу и старао се да му рубље, лепо, опргно и на време испеглано, лежи у орману. и он би и даље живео, читао, јео, спавао, па чак не би ни осећао да ме нема.

Јелица: Тако говориш о своме узор-мужу!

Милена: Тако је. Он је узоран муж, али и ужасно досадан притом. Када је код куће, или чита, слуша радио или спава. Никада не пита за моја осећања. Природа му није дала чак ни драж љубоморе. И тако је дошло до мог малог романа. (Тихо и упечатљиво). У почетку је била само игра. Хтела сам Драгог да учиним љубоморним. Али онда животна снага и фантазија тога другог, а можда и моја слабост, дотле су довеле. Врата жуте собе не смеју бити отворена. Спаси ме из ове ситуације. Прими Немца код себе. У твом стану доста је места. Никада, никада ти то нећу заборавити.

Јелица: (Триумфално, нешто са висине) Ниси то заслужила, јер си крила тајну од мене. Али, када си ми се исповедила... офанзивна акција на немачки положај.

(Враћају се столу. Милена прилази клавиру и прелудира из Шопена, али тако да једним ухом слуша шта Јелица и Немац разговарају.)

Јелица: (Женски заводљиво) Посматрам вас и мислим; на кога ме сећа Целе ме је вечери мучило, а сада наједном знам: то је било пре три године, у Ници. Срела сам једног енглеског дипломату који необично личи на вас, Хтео је само са мном играти, ни са једном другом. Мој муж се много љутио. Ужасно је како људи могу бити љубоморни! ари

Пфајфер: (Лако поласкан) Дипломат и муж. Два мушкарша у вашем животном кругу. Где су садаг

па нај оце Пи Бара не ВА КБ, ми БА ~ ~

да и две

па а сме

пива.

а.