Наша књижевност

226 Књижевност

Јелица: (Чежњиво погледа Немца у очи) Хоћете ли који бисквит, господине капетане> И још један гутљај вермута> Укус као у љубави, са нешто горчине! (Чврстим гласом). Мој муж је у. заробљеништву. А Енглез2 Та зато је избио светски рат, да прекине ту малу Накоп.

Пфајфер: Један џентлмен вас никада не може заборавити.

Јелица: Лепо је било тада. Ливне тоалете, џез који заноси и ноћи проведене целе у игри. Био је средњег раста, (заноси мало главу као да јој се јавља слика), плав, широких рамена, гибак, спортског изгледа, али не толико спортског да изгледа лишен духа, врло светлих очију у које се радо гледа (посматра капетана). Опис скоро за вашу легитимацију. (Смеје се нешто промукло, заводнички). Очи, као ваше, али не Тако свесне циља.

Пфајфер: Данас се мора ићи право циљу. Нови људи епохе неће говорити Хамлетове монологе. На мртвачким лобањама слабих почива постоље нове Европе. Нису грчки храмови, готске Катедрале, градске већнице и палате ренесанса споменици херојске епохе, већ су то бетонски гиганти немачких џиновских бункера.

Топаловић: (Тапше рукама) Одважно речено, господине капетане, скоро песнички. Надам се, додаћете још уз то, да ће наше инвестиције капитала цветати и успевати у сенци тих бункера.

Барић: Дозволите, господине капетане, једном скромном цивилу да изнесе своје старинске замерке. Уважавам вашу технику као инструмент одбране од комунизма. Али, на естетском пољу, желео бих задржати поломљене стубове антике, пожутеле саркофаге, од времена потамнела лица готских мадона — ближи су души западних људи од најмонументалнијих пелисходних грађевина разарања.

Ђорђевић: Ја нисам ратни стручњак, а не знам много Ни 0 политици и уметности. Али, као инжењеру, изгледа ми да мртвачке лобање нису сигурни темељи за градњу.

Пфајфер: Оставите ту бригу нама. Ако служи великом циЉу, одличним гестом искоренићемо читаве народе. Не гледајте у мени некога који излази из подрума и убрусом брише крваве руке. Ја нисам за дилетантизам и занатске петљарије смрти. Научно, егЗактно, хируршки одважно, мора се искорењивати, стерилизовати све оно што не положи испит,

Јелица: Господине капетане, застрашујете ме и то баш у часу када сам вам хтела учинити један пријатељски предлог.

Пфајфер: Милостива госпођо, онај који је јак двоструко је мек према лепоти,

У Јелица: (Скоро са устезањем) Хтела сам вам моју кућу гостопримљиво понудити. Ова соба овде уистини је у рђавом стању.

Топаловић: Време је за одлазак. Полициски час.

Барић: Партија покера неће се данас наставити»

Јелица: Играћемо други пут. (Окреће се капетану). Господине капетане, хоћете ли ме пратити2 ·

Пфајфер:' Са особитим задовољством.