Наша књижевност

"И АИШНИЕ УЧЕ и

302 -- Књижевност

Преко пашњака и преко жита Соча се излива из корита

и пева, пева,

чује се до Рудника и Сарајева.

РА ан ај пад оцу поје пуји УрНИН Уу еј НИНА

Где си, Симоне Грегорчићу,

да чујеш Сочу пуну смеха.

да чујеш говор словеначки! Звони слободно уз реч руску, уз говор Хрвата и Србина,

уз говор Пољака, Бугара, Чеха.

Народ у нашој отаџбини,

и да је мајушан као рој пчела из дуба стара,

као чворака у чести јато,

на свом језику има права

да књиге пише, разговара,

да завичајне песме пева.

Где си, похорски батаљоне,

да чујеш песме својих крајева како Београдом радосно звоне!

Земља може малена бити

као купа шумских мрава,

као птичје гнездо на грани,

у отаџбини нашој има права да својим се опаше границама. Где сте, изгинули партизани, где си сада, хероју Стане,

да у слободи живиш са нама!

ИЦ" ~ ПЛРИЦАКА РРААРа РЕЛИИ Е ЛР ВАРНЕ Ри омање

=“

Певају Македонци језиком оним | којим довикују овце на Шари, | којим успављују и буде дете;

; књигу на своме језику уче у Мађари, Шиптари, а код нас реч ничија се не сме да гони.

Где сте, сви земље слободари, | где сте, изгинули милиони!

% Ево Србије и мајских уранака % по шумарцима, покрај река; К ево барјака

првених као крунице мака.

" Ево Шумадије и чобана: | јагањци, говеда, ноге босе, Ћ јагорчевине прве клице;