Наша књижевност

278 : Књижевност

КИЈ је други светски рат дочекала спремна и с јасним схватањем перспектива револуционарног расплета у њему. Захваљујући томе комунисти Југославије не само да су остали са својим народом у најтежим данима његове историје, него су и знали да му укажу, да га организују и поведу оним јединим, тешким, али спасоносним путем који је из тог мрачног раздобља водио у срећну будућност — у социјализам. КИЈ је смело, без колебања повела народе Југославије у четворогодишњу Народноослободилачку борбу из које се родила слободна, социјалистичка Југославија. Тај пример народа Југославије имао је истовремено, у току П светског рата најопштији интернационални значај као пример пу та свим народима поробљене Европе. На тај начин искуства револуционарне борбе КИЈ претстављају њен значајни допринос марксистичко-лењинистичкој теорији уопште и посебно стратегији и тактици Међународног радничког покрета.

Лењин је више пута указивао на то да свако раздобље у историји Међународног радничког покрета уноси нове облике класне борбе, нове елементе у арсенал тактике радничког покрета, Он је, даље, не једанпут развијао мисао да се после Октобарске револуције, тј. у условима када је већ остварена диктатура пролетаријата у једној земљи, тактика револуционарне борбе неизбежно мора обогатити НОВИМ облицима, новим путевима борбе за социјализам. То обогаћење није и не може бити плод ма каквог кабинетског размишљања, него само и једино друштвене револуционарне праксе. Треба, дакле, заборавити на све ове моменте па одрицати принципијелни значај револуционарних искустава КИЈ. Али како данас руководство СКП (6) на добро познати начин покушава да негира не само овај принципијелни значај искустава КИЈ, него и саме историске чињенице револуције у Југославији, а то исто постало и знак ле пог понашања других комунистичких вођа и руководстава, потребно је мало се задржати на периоду НООБ као посебном поглављу историје КИЈ.

Други светски рат поставио је комунисте свих земаља пред те шку пробу: они су морали, у вихору најкрвавијих "догађаја, на делу да докажу да су једини истински патриоти својих земаља, који се предано и самопожртвовано боре за слободу и независност својих народа, а истовремено да су и доследни интернационалиста, који свим снагама помажу прву земљу социјализма — СЕСР. Извршавајући овај свој двоструки дуг — дуг према својим народима и међународном радничком покрету, компартије читавог низа по робљених земаља Европе ојачале су и задобиле огромно поверење народних маса. Међутим, ако се постави питање: јесу ли све те партије у потпуности одговориле својим обавезама у другом светском рату, јесу ли оне исцрпле све револуционарне могућ-

“о