Наша књижевност

Бранко Ћопић: Страшни дан : 315

| Сва њихова срећа што је бунар још од четрдесетпрве био запуштен и без надзора, олуци који су с околних кровова сводили воду одавна потргани, а пропусти запуштени, па је бунар већ дуго времена био без капи воде као све цистерне кад им буду упропашћени горњи уређаји.

Горе по граду, како се чинило на све стране, водила се огорчена битка. Оштро је решетала митраљеска ватра и моћно одјекивале експлозије бацачких мина. Ослушкујући тај све узаврелији кркљанац, Војко се одједном одлучно усправи, погледа у ону двојицу и закорачи према љествама.

— Куда ћеш> — престрављено упита Дане појмивши се да устане, али ноге га још увијек нису слушале.

— У борбу. Зар да овдје чекам, док се горе, може бити, рјешава... , =

У реченици га' прекину јак тресак по бунарском поклопцу и оштра неразумљива збрка гласова. Горе су се око нечег жустро препирали.

Данини прсти грчевито пограбише Војкову мишицу и ту се скаменише као да их закова страшна ријеч:

— Нијемци!

И сам Војко као да тек сад осјети истински страх: грло му се нагло осуши и читаво тијело изгуби снагу као да је одједном извуче земља. Да не би сјео одмах ту поред љестава, он се с муком савлада, учини корак назад и прислони се леђима уза зид бунара.

— Војко, брате, шта ћемо сад» Покојни смо! — зашишта Дане слеђеним шапатом. -

— Ништа, ништа; не бој се! — осоколи га Војко чудећи се откуд му толики мир и хладнокрвност, па се и сам охрабри од тога свог присебног гласа. — Будите само мирни. Само мир.

Горе су нешто лупкали и намјештали, затим настаде кратак тренутак тишине, а онда са самог поклопца заглушно затрешта митраљез. Празнина бунара под њим давала је паљби удвостручен, измијењен глас баш као да то пуца некакав мали топ. с

" Тамо гдје су сједили Дане и Драган настаде камени мук. Чинило се као да је паљба коначно дотукла двојицу сељака. Између дугих рафала њемачких митраљеза, Војкан је разабирао нарочито оштру паљбу из неке оближње зграде, недалеко од бунара. Тек након дужег времена он се досјети: а

— Биће од Окружног СКОЈ-а, Боре се скојевци.

То га сазнање увелико охрабри. Сама помисао да се ту, у његовој близини, боре њему познати омладинци из Окружног комитета, уливала је у Војка бодро расположење и кад год би се паљба отуд појачала, њему је долазило да подврисне и да на тај начин још више осоколи омладинце. 3 Пра МЕ

Ускоро се њемачки митраљезац премјести с бунарског поклопца, али се још увијек задржавао негдје у близини, сигурно на ивици дворишта, поред гвоздене ограде са ниским темељом од цемента. Како

~