Наша књижевност

А џ к = р ни 154 5 54 ме

280 > Књижевност

ратка на старо. На тај начин, још у току рата формирао се и у пракси испољио опортунизам у Међународном радничком покрету. Тај опортунизам се данас, захваљујући данашњем неправилном ставу СКП (6) у односу на Југославију и појавама ревизионизма почиње да оправдава и теориски уздиже. Какве то огромне опасности крије у себи и колико то разоружавајуће делује на Међународни раднички покрет не само да није тешко схватити, него се то и у пракси већ осећа. Са тих и таквих позиција данас се напада и клевеће КПЈ, да би се прикриле сопствене слабости и скретања. Теоретичари тог

| опортунизма данас једноставно проглашују све ослободилачке по-

крете у окупираној Европи у току П свегског рата само за национа лн о-ослободилачке, да би показали како нигде није било никакве револуције, односно како је битне револуционарне промене у свим земљама народне демократије извршила Црвена армија. Таква прорачуната извртања истине не би била могућа кад се она не би прикривала и потхрањивала идентичним ставовима у Бољшевичкој партији, који су сасвим одређено формулисани у познатим писмима нашој Партији. Какви су ти ставови, то је опште познато и о томе није потребно говорити, али до чега све доводе, није без интереса показати још једним примером. У једном совјетском академском уџбенику професора Деборина дато је овакво „марксистичко: тумачење Народноослободилачке борбе у Југославији:

„Немци су успели да заузму готово читаву Југославију. За земљу.су наступили црни дани окупаторског режима. Југословенски народ изгубио је националну слободу и независност. Југославија је била освојена. Али се она није покорила. Немци нису успели да продру у планине Србије. Хитлеровски освајачи су по читавој земљи ловили југословенске војнике и официре, терајући их у концентрационе логоре, Али су десетине хиљада војника и официра, кријући се од окупатора, одлазили у планине и шуме, узимајући са собом оружје, муницију и храну. Њихове редове попуњавали су радници, сељаци, студенти и претставници радне интелигенције. Тако су се родили партизански одреди, чији су редови постепено расли и јачали. После нгпада фашистичке Немачке на СССР по читавој Југославији се распламтела народна ослободилачка борба против хитлероваца и њихове агентуре,“

Уз ове речи, разуме се, није потребан никакав коментар. Оне саме по себи довољно јасно показују колико се одвајају од марксизма и лењинизма људи који покушавају да од произвољних тврдњи направе Прокрустову постељу за прекрајање објективне истине.

У току Ш светског рата народи Југославије под руководством КПЈ остварили су револуцију која им је отворила пут у социјализам. Суштина револуционарне борбе у нашој земљи изражава се у чињеници да је она решила главно питање социјалистичке револуције: питање власти. У њој је разбијена стара буржоаска власт