Наша књижевност

МУР ред би УМ ЕМИ Рао о И кана рат ИЕ а 3 ај Е 7 а ЕелнУ

340 Књижевност

| Код нас су књижевнику отворени сви путеви до садржаја које намеће сама животна стварност. Писац је слободан да изаберг тему, да је обради у складу с њеним садржајем. И, тај садржај, претставља код нас једину, органску границу, границу мере, границу јединства форме и суштине, границу која се у свим епохама уметности јавља као једина природна цензура уметничког стварања.

Ипак извесна тенденција ка рецидиву формализма, тог диверзионог бекства од садржине, могла се запазити ранијих година у већој мери но данас када, тек с времена на време, одјекне по који љегов акценат. Али нужно је да и њих нестане, То ће се постићи већим радом на теоретском и идејном уздизању књижевника. Јер добра воља да се и последњи траг формализма искорени из наше средине постоји неоспорно. Један од задатака наше критике био би да том процесу помогне. Она мора да буде увек будна и да, сигнализирајући и најмањи покушај скретања с реалистичких позиција, предузме на себе задатак да их теоретски, критички и педагошки разголити и прикаже у свој њиховој противуметничкој ругоби. Да би успела у томе, критика мора да се одрекне извесних својих, срећом ретких и неуопштених склоности ка изрицању вулгарних схематских судова донетих на брзину. Она треба да избегава калупе и, што је можда најважније: и публика и писац морају да осете у критичару друга коме је у најмању руку бар толико стало до добра ове литературе колико и њима самима. Нема данас ниједног књижевника који би и у сну могао да замисли свој живот и своје писање пострани или изван главног тока народног живота, у некаквом опозиционом отуђивању или супротстављању интересима свог народа.

Та веза правог писца и народа није фраза, она је смисао и срж битисања сваког књижевника, непресушиви извор свих његових инспирација. Социјалистичко родољубље наших писаца чињеница је тако само по себи природна да би било излишно спомињати је кад не би била још увек тако нова тековина ослободилачке борбе, кад не би била у расту и сталном развоју и продубљивању. Наше југословенско родољубље, које је интернационалистичко по својој социјалистичкој природи, треба да и критичаре и писце учини посленицима на истом делу што бржег, што бујнијег процвата наше литературе.

по МИТ И У Ен

гнај И раја Ки љ пјИ