Наша књижевност

У

5

- ИВАН АНДРЕЈЕВИЋ КРИЛОВ

Пре кратког времена навршило се 180 година од рођења славног руског баснописца Ивана Андрејевића Крилова:), првог руског књижевника чије је дело, напојено снагом из животворних народних извора, постало културна својина шираких народних маса, и првог ђусског књижевника чије стваралаштво претставља једну од познтивних вредности општечовечанске културе.

Седамдесетпет година свога плодног живота (1769—1844) провео је чувени баснописац у земљи којом су владали сурови закони кметовског права, у земљи оштрих и непомирљивих друштвених и економских супротности. За то време, на престолу руских императора изређали су се: Катарина П, Павле 1, Александар 1 и Николај !. За исто то време измењало се неколико генерација руских писаца, научника, политичких и друштвених радника, од којих је већина трагично завршила свој кратки век: Фонвизин, Радишчев, Державин, Риљејев, Грибоједов, Пушкин, ЈЉермснтов...

О животу И. А. Крилова имамо врло оскудне податке. Сам он није оставио никаквих аутобиографских бележака, а број његових писама која су се сачувала сасвим је незнатан, Према томе, личност овог писца треба првенствено посматрати кроз његово књижевно дело. Кад се она тако посматра, онда се неће доћи до чудних и смешних закључака до каквих су долазили његови ранији биографи, до закључака о његовој прекомерној флегматичности и лености, о десбродушном дебељку, „дједушки Крилову“, који аз повукао у СБој домаћи мир, готово сасвим равнодушан за сав остали свет и оно што се у њему догађа.

У свом родном граду, Москви, Крилов је остао до шесте године, кад му се отац преселио у Твер и ступио на дужност чиновника тамошњег магистрата. Кад му је било девет година, умро му је отац, оставивши породицу у великој немаштини. Скромна библиотека са нешто књига забавног карактера — то је било све што је Андреј Крилов оставио у наслеђе свом сину. Са страшћу дечака код кога се врло рано пробудила духовна радозналост читао је он те књиге. Нешто касније, успео је да за релативно кратко време савлада француски језик. Са упорношћу коју је сачувао готово. кроз цео живот (у педесетој години изучио је старогрчки језик), радом на личвом усавршавању успевао је да надокнади недостатак редовног школског образовања које му је било ускраћено услед тешких жи“

1) Предавање, одржано 10 марта 1949 год. на вечеру које је Друштво за културну сарадњу Југославије са СССР приредило у спомен 180-те годишњице рођења великог руског баснописца. |