Наша књижевност

ТАЉИГЕ

Због неког спора око њиве Саврук Хусејин је убио на Аркбаши Сари Мехмета. 3

Село од тридесетак кућа увуче се у себе. Препадоше се. Свако је у страху очекивао долазак жандара. Међутим, жандармериска станица била је шест сати далеко и, ако нико из села не би јавио о злочину, не би дошли ни за петнаест дана. Овоме се коначно досете и сељаци; у кафани се сакупише сеоски старци око Хусејиновог оца

Мевлутаге. Сари Мехмет није имао никога осим једине старице мајке. Њу позваше и саветсваше да не тужи.

— Слушај, стара, — говорио је хоџа, — шта имаш од тога ако тужиш» А и ко ће ићи да ти посведочи да је син Мевлутаге убио човека Па и да посведочи, ти ћеш морати да два три пут у месецу · одлазиш у град и сваки пут ћеш изгубити по пет шест дана, а ко ће ти њиву посејати, ко ли остале послове гледати2 Г рад — два дана хода, одеш, сведоци ти нису дошли, кажу дођи идуће недеље, расправа ти се одгађа. Ти побркаш дане и не одеш, жандари дођу и спроведу те, све и ако ти се усхте, више се не можеш извући, срушиће ти се и кућа и кућиште, Несрећа се, ето, догодила. Алах је тако хтео. Зар хоћеш судом да се успротивиш божјој вољи» Што год урадила, син ти се не врати. Хајде да то некако уредимо. Ако ћеш право, и није ти било неке користи од Сари Мехмета; проводио се на вашарима и теферичима, а новац који си добивала за два три шиника жита траћио са певачицама, Видиш, Мевлутага каже да ће та отсада стално помагати. Шта велиш»

Старица, која је све ово слушала климајући главом и бришући крмељиве, од плача поцрвенеле очи испуцалим рукама што су због крупних зглобова биле налик чворноватој грани, једнако је климала на исти начин и пошто хоџа заврши. Са лица и влажних јагодица уклонила је прамен окнивене, али избледеле седе косе који је као бич сена штрчао испод прљаве, подеране мараме. Промрмљала је нешто неразумљиво.

Још неколико њих који су ту седели примакоше се старици и пола убеђујући, пола претећи дуго су је наговарали: „Зар није тако, аг Реци-де. Леже л' ти у памет» Кажи-де.“

За то време мртвац је лежао напољу у кафанској башти на клупи покривеној рогозином. Покрили су га неким старим, прљавим ћебетом. Над главом су му облетале и зујале две три мухе. Мало подаље група мале деце са штгповима већим од њих посматрала је, жмиркајући очима од сунца и не дајући гласа од себе, ноге овог

покривеног мртваца које су вириле испод ћебета, Њих су забављале

„УВ ||