Наша књижевност

КУЛТУРНА ХРОНИКА

БЕЛЕШКЕ

ГОДИШЊА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА МАКЕДОНИЈЕ

У Скопљу је 20 марта одржана годишња скупштина Удружења књижевника Македоније. Пре почетка рада претседништво скупштине саотиштило је да је за новог члана примљен Ванчо Николевски, писац књига за децу. Затим је секретар Удружења Димитар Митрев поднео извешај о раду Удружења у протеклој години. Између осталог, он је рекао:

„За неколико година слободног живота, македонски књижевници издали су знатан број својих дела, а нарочито песама, у којима обрађују мотиве из прошлости македонског народа, из Народноослободилачког рата и борбе·наших трудбеника за изградњу социјализма. Само у току прошле године издавачка предузећа у Македонији издала су следеће радове македонских књижевника: „Снешко“, „Песни“ и „Милиони џинови“ од Славка Јаневског, „Земљата и љубовта“ и „Поводом напада против нашег литературног језика“ од Блаже Конеског, „Школско звонче“ и „Бабино вретенце“ од Ванче Николеског, „Стихови“ Гога Ивановског, „Дадовме збор“ од Бориса Бојаџиског, „Тиквешка легенда“ од Лазе Каровског и друге. Удружење књижевника исто тако издаје свој часопис „Нов ден“. Све то показује велики полет у раду младих македонских књижевника.“

У извештају се наглашава да је у току прошле године одржан један низ књижевних вечери у Скопљу, Битољу, Титовом Велесу, Прилепу и другим "варошима. Нарочити успех имала је посета македонских књижевника Пиринској Македонији, где су, у низу градова и села, одржали предавања и књижевне вечери. Иако

су бугарски књижевници настојали да омету овај контакт македонских гнисаца са народом, посета је постигла изванредан успех.

Интерни рад Удружења књижеввика Македоније кретао се углавном око дискусије о новим делима македонских писаца. Тако се расправљало о делима Венка Марковског, Блажа Конеског, Славка Јаневског, Гоге Ивановског, Србе Ивановског, Гане Тодоровског, Цвете Гошевске, Волча Наумческог, Бориса Бојаџијског, Антонија Панова и др.

Дајући оцену прошлогодишњег књижевног рада македонских писаца, Димитар Митрев је рекао:

„У поређењу са прошлом годином у нашој књижевној делатности постигнути су неки нови успеси, али то су, углавном, успеси појединаца. И поред тога што је литерарно стварање код нас у целини правилно идејно усмерено, и поред тога што се оно развија на линији социјалистичке идејности и што црпемо теме и надахнућа готово искључиво из стварности данашњег живота, ипак оно што је постигнуто до данас у целини не задовољава.

Општа слабост наше књижевности данас је да она заостаје за општим развојем нашег живота, и поред очигледних стремљења да се користи животна стварност као основна тематика књижевних дела. Поред тога у последње време дошле су до израза и неке декадентске појаве. Неки појединци међу младим песницима, под видом борбе за савлађивање форме и за веће уметничке квалитете својих дела, скрећу са правца реалистичког развитка У декадентске и формалистичке воде. Та-