Наша књижевност

пл ЊУ

422 % | Књижевност

које захвати пушчани пљусак чим изиђоше на видјело. Друга три тенка окренуше леђа, враћајући се натраг, преко моста, шкропљени плотунима. Ускоро су се у огњу запламсале свладане гвоздене машине и откотрљале се низбрдо, да их прождре хладна мутна вода ријеке. Брда су јектала од треске и поцикивања. Петорка која је динамитом сурвала тенкове у воду, — међу њима и Вукчеви Милош и Иван, — побједно је стајала на окомитој обали и слушала како се шиштећи у ВОДИ раси запаљено жељезо тенкова. Милош и Иван подигоше у једном тренутку очи с корита плахе и бистре планинске ријеке, закријеснише им зјенице једне у другима и, не проговоривши ни ријечи, окренуше погледе према високим позеленилим крстачким литицама. Вукчевим синовима призре се њихов погинули отац гледали су га како се исперио на истуреном планиском тимору, како отуда весело кликује и зове их, он, непокорени убијени брђанин...

На касарни више варошице, тога славног јулског дана, развила се црвена застава, која је пркосно вијорила на вјетру, док се, испод ње, радовало и спремало за даље борбе.

уписа веран

са парења ду дара аацириав ери аи ћивоту

рима

Михаило Ражнатовић

нам идилифианаивиоаилицратцецривеалиарианиких