Наша књижевност

Живот и дело Пушкина 425

Најбољи наставник ове школе био је Куњицин, Хуманист и напредан човек, он је плодоносно утицао на ученике. И остали учитељи били су врло учени и вешти у свом послу. Међу њима је био и Будри, рођени брат францускога револуционарнога вође Марата који је због Наполеона избегао из Француске. У овој школи која је била интернат и имала свега тридесет ученика, наставници су имали прилике да свестрано образују своје питомце,

Додуше, и доба је била такво да је развијало дух. То је било доба кад је Наполеон, држећи под својом влашћу готово сву Европу, ударио на Русију; доба бурно, али величанствено, кад су Руси у отаџбинском рату скршили Наполеонову силу и допринели ослобођењу Европе од његове тираније. Природно је што су ти узбудљиви догађаји, што су политика, култура и сав јавни живот одјекивали и у лицеју у коме се учио Пушкин. Он и његови другови издају руком писане часописе, а у књижевном кружоку читају своје песничке покушаје и расправљају слободно међу собом о многим научним, уметничким и друштвеним питањима. Будући пробрани између деце лојалних племића, у њих нико није сумњао и они су се користили том слободом вођени осећањима правде, истине и части, нагонима моћним у младим и непоквареним људима. Пушкин је у овом друштву првак.

Улето 1814, Пушкин, који је тек напунио петнаест година, објављује у тадањем најглавнијем часопису „Веснику Европе“ једну песму и за његов књижевни дар дознају и ван његова лицеја. На испитима идуће године, на којима је присуствовао и најугледнији песник тога времена Гаврило Державин, Пушкин је прочитао песму „Успомене о Царском Селу“ која се Державину нарочито свидела. Державин га је похвалио и о дечаку се почело говорити међу

књижевницима. ж

Кад је 1817 изишао из школе к постао И у министарству иностраних послова, Пушкин је убрзо постао познат због својих стихова и епиграма, а кад је 1820 објавио свој први већи спев „Руслана и Људмилу“, његов песнички глас, и поред оштре критике, био је за свагда утврђен.

Присталицама класичне традиције није се свидео његов нови начин певања, а његови епиграми против цара и његове власти које су преписивали на све стране, разгневили су тадашњега самодршиз Русије, Александра Првога. Цар се одлучује да песника прогна у Сибир. Али велики песник Жуковски и писац руске историје Карамзин, које је цар поштовао, заузимају се за Пушкина те казнг бива замењена премештајем на југ.

Ова казна, међутим, претвара се у благослов. За четири године, колико се бавио по Кавказу, Криму, Украјини и Бесарабији, Пушкин је написао низ песама и неколико дивних спевова, инспирисан животом и пејсажима ових крајева. Живећи на југу прилично слободним животом и имајући довољно доколице, он се читањем и