Наша књижевност

Живот и дело Пушкина | 3 429

честитост и храброст и он је покушао да придобије песника, да искористи његов дар и углед за своју апсолутистичку владавину. Ми данас не знамо дословце о чему су све разговарали велики песник и силни цар, али се говорило да је Николај Први рекао после састанка једноме великашу ове речи: „Данас сам разговарао с најпаметнијим човеком у Русији.“ Изгледа да је једино што се тачно зна из тог сусрета, царево обећање песнику да његова дела тобож

неће ићи на цензуру него да ће их сам цар читати и „милостиво“ олобравати.

У У том тренутку Пушкин је већ био објавио један део „Евгенија Оњегина“, збирку песама и много радова по часописима. Њетова велика култура, дружење с великим писцима, шестогодишње прогонство и песнички дар — све је то изазивало занимање за њега У московским и петроградским круговима. Песника призивају у друштва и он је свуда у средишту пажње. У зиму 1828, на некој забави он сусреће Наталију Гончарову. Њена лепота га је опчинила п он се после дужег удварања жени њоме почетком 1881.

=

Пушкин је у то време на. врхунцу свога талента. Оно што је годинама сазревало у њему, сад је донело плода. Отишавши ујесен 1880 у село Болдино у Нижегородској губернији које му је отац оделио, он се због колере у Москви задржао у овом селу три месеца. За то време написао је или боље рећи ставио на хартију (за шеснаест дана!) три мале драме — „Моцарта и Салијерија“, „Каменога госта“ и „Гозбу за време куге“ =, а за даља два месеца довршио је „Оњегина“ џ срочио два спева, низ лирских песама п “—" читаву књигу прича (Бјелкинове приповетке). Морамо: се домншљати да су ова дела била раније већ скицирана или их је песник већ готове носио у себи, па сад само дао у завршном облику...

Ови дани у Болдину били су последњи срећни тренуци песникови. Ожењен размаженом "лепотицом која је била васпитавана у снобовској и нерадној атмосфери придворних_ племића, Пушкин губи драгоцено време пратећи је на балове и дворске пријеме где игра понижавајућу улогу“мужа лепотице којој се удвара сам цар.

Такав живот крај раскошне жене и високи захтеви племићког друштва изложили су, сиромашног Пушкина великим издацима. Он се страховито задужио, а није имао времена и самоће за рад. Јукави цар му је давао покаткад новчану помоћ, што је песника унижавало и било противно његовој тежњи за независношћу.

У часу кад су се Французи и Пољаци дизали против тираније, кад су у, Русији гонили најбоље јавне раднике, Пушкин је морао да игра улогу дворскога човека и мужа лепе монденке која није имала појма о његовој величини. Потсвесно, он се трудио да нађе своју праву личност у књижевном стварању уколико је успевао да нађе прилике за рад. Он је првих година по женидби написао поред новеле „Пикова дама“, „Историју Пугачевљеве буне“ и роман

4 Кљижевност