Наша књижевност
Живот и дело Пушкина — Ен | 435
Они му скидоше венац, на чело ставише нови, увијен ловорима, ал венац патње, трнови; скривене игле нанеше свирепо њему рану
и крв са чела му бледа на црну земљу кану.
Отровгше му мучки последње његове дане
плетућ и ширећ сплетке о њему на све стране,
и он затвори очи, дубоко жедан освете
и гневан због преварених нада са овог света крете...
Прекрасних песама замукоше звуци и никад се неђе разлегати више, онемсла лира у његовој руци, дивна му се уста навек затворише.
=
• о. Вас ја жигошем, надмене потомке подлошћу страшном чувених дедова
5 што ропском петом згазише одломке у нгри судбе пропалих родова!)
Вас који око престола пузите, слободи, генију, слави кобите!
Закон вас штити силни, свемоЕни,
суд су и правда пред вама немоћни! '
Ал има Бога, ви чеда разврата, судија страшни вас ће достићи,
непоколебљив пред сјајем злата, ваше ће мисли, дела пронићи.
Ништа вам неће тад помагати
пред њиме опадати, подло лагати!
Сву вашу погану крв узалуд ћете дати
ал крв невину песника нећете њоме спрати!
Изгледа да је један препис ове песме ЈЊермонтов доставио и самоме цару, а народ је њену суштину правилно схватид: Пушкин је пао као жртва племићке мржње и мрачњака који су се, убијајући га, подигли против културе и напретка,
Ш. ПУШКИНОВА ДЕЛА.
За двадесет и две године свога рада. од 1815 до 1837, Пушкин је написао близу три стотине и педесет дела. Осим триста краћих песама, он је спевао једанаест поема и песничких приповедака (Руслан и Људмила, Кавкаски сужањ, Браћа разбојници, Бахчисарајски водоскок, Цигани, Гроф Нулин, Полтава, Кућица у Коломни, Анђело, Бакарни коњаник, Галуб), пет бајки у стиховима (О цару Салтану, О мртвој царевој кћери и седам јунака, О златном петлићу, О рибару и рибици, О попу и слузи његовом Балди), седам драматских дела (Борис Годунов, Витез тврдица, Гозба за време куге, Моцарт и Са-
1) Алузија на претке песникове које су као борце против царске тираније Уништили преци Пушкинових непријате од цара.
ља и зато добили чинове и имања