Наша књижевност

Ћ

ПР у

434

1.

Погибе песник, роб своје части, паде под клеветом језика зли,

с метком у срцу, одмазде жедан сад с душом поносном спи.

Песничка душа не поднесе

ситних увреда срам;

устаде против целога света

и паде борећи се сам. ; 5

Погибе! И чему плакати сада, хвале и суза излишан је хор, и чему жалост и покајање,

о смрти његовој 3600!

Зар нисте некад баш ви гонили његов слободни, дивни дар,

и из обести распиривали

тек љубоморе запретан жар.

Па радујте се! Последњих мука поднети није могао јад.

К'о бакља утрну божански геније, с венцем на челу свену млад.

' Убица подли· срџа тврда % прекиде његов племенет дах и без милости на нишан узе генија живот, — не би га страх!

И није чудо. Из туђине

ко многи, јурнув и он у лов за срећом, чашћу, чиновима, забаса к нама на судбе зов,

и смејући се, презирао је светиње наше и све нас, чак и генија божански глас! Појмио није на ког се диг'О у тај крвави, кобни час.

2:

Погибе и сад је само сен подобан оном сањару благом!) што га опева с исконском снагом А како ко љубоморе плен ко и он паде под руком свирепом.

Зашто остави домаће радости

и пријатеље искрене, часне,

са жаром душе слободне, страсне, што ступи у свет препун гадости 2

Он који познаде људе у раној својој младости зашто је пружао руку клеветницима без срама, зашто је верово њима и њиним лажним ласкама>

1) Алузија на Ленскога кога је у двобоју убио Оњегин.

Књижевност

реси у Врли лирици еч

ли