Наша књижевност
Ћ
ПР у
434
1.
Погибе песник, роб своје части, паде под клеветом језика зли,
с метком у срцу, одмазде жедан сад с душом поносном спи.
Песничка душа не поднесе
ситних увреда срам;
устаде против целога света
и паде борећи се сам. ; 5
Погибе! И чему плакати сада, хвале и суза излишан је хор, и чему жалост и покајање,
о смрти његовој 3600!
Зар нисте некад баш ви гонили његов слободни, дивни дар,
и из обести распиривали
тек љубоморе запретан жар.
Па радујте се! Последњих мука поднети није могао јад.
К'о бакља утрну божански геније, с венцем на челу свену млад.
' Убица подли· срџа тврда % прекиде његов племенет дах и без милости на нишан узе генија живот, — не би га страх!
И није чудо. Из туђине
ко многи, јурнув и он у лов за срећом, чашћу, чиновима, забаса к нама на судбе зов,
и смејући се, презирао је светиње наше и све нас, чак и генија божански глас! Појмио није на ког се диг'О у тај крвави, кобни час.
2:
Погибе и сад је само сен подобан оном сањару благом!) што га опева с исконском снагом А како ко љубоморе плен ко и он паде под руком свирепом.
Зашто остави домаће радости
и пријатеље искрене, часне,
са жаром душе слободне, страсне, што ступи у свет препун гадости 2
Он који познаде људе у раној својој младости зашто је пружао руку клеветницима без срама, зашто је верово њима и њиним лажним ласкама>
1) Алузија на Ленскога кога је у двобоју убио Оњегин.
Књижевност
реси у Врли лирици еч
ли