Наша књижевност

Моцарт и Салиери На АЕ ЗЕ ; ; 455

"Та откад живиш смешније још ништа

Ти не чу... Свирач слијепи усред крчме Мог сће зареје свирао је. Чудо! Доведох ти свирача, не издржах |

Да почасти те умјетношћу својом. Дед, уђи! | .

(улази слијепи старац с у етан)

Свирај из Моцарта тон

—

(Старац свира арију из Дон Жуана. Па осе

се смије)

Салиери Зар смијати се можеш» г

Моцарт : Ах, Салиери, Па П теби зар није смијешно»

Салиери Није!

Не, није смијешно кад мазало неко

Изнакази Мадону Рафаела,

И није смијешно кад Алигијера

Пародијама лакрдијаш скврни.

Хајд, збогом старче, иди.

Моцарт Чекај, ево, У моје здравље испиј!

(Старац одлази) : Ти, Салџери, Расположен баш ниси. Други пут ћу Да свратим к теби.

Салиери Реци, шта ми дон'јег

Моцарт

Ма ништа — глупост. Мучила ме опет · За прошлих ноћи бесаница стара,

И двије, три мисли синуше ми главом. На хартију их данас ставих. Хтједох Да чујем твоје мишљење; ал сада Тренутак није за то.