Наша књижевност

ДИЊ ЛУ ираеУ

Књижевност

Салиери

Моцарт, Моцарт! До тебе ми је увијек стало. Сједи, Ја слушам.

зрна идии чување.

Моцарт (За фортепианом)

Хајде, дед замисли неког... Ал кога Можда мене — али млађег, И заљубљеног — тек површно, лако С љепотицом ил с другом — ма и с тобом Ја весео... Одједном: авет гробна И помрчина, мрак, ил нешто слично... Но, слушај.

(Свира)

Салиери (С тиме пошао си к мени И морао си застат испред крчме, И слушати свирача слијепог! — Боже! Ти, Моцарте, недостојан си себе.

Моцарт Но, свиђа л' ти се»

Салиери

О. каква дубина! Колика смјелост и складност колика! Ти бог си, Моцарте, а сам тог не знаш; Ал ја то знам.

Моцарт Гле! Збиља2 Може бити... Но моје је божанство јако гладно.

Салиери

Па чујдер: хајдмо заједно на ручак До Златног Лава.

Моцарт Хоћу, врло радо; Но дај да прво часком скокнем кући Извијестит жену, да чекала не би Са ручком на ме. а

(Одлази) '