Наша књижевност

и ВА ад пита Ре рту ЗА РЈ МИ И И и Ра ИЕ МИ Ен У Е

386 Књижевност

него и свих радника у фабрикама, свих намештеника у агентурама и трговинама које се налазе под контролом те банке: Ту милости нема. То је бездушни, нечовечни закон капитализма.

Данас у Америци има око три милиона незапослених. Тај број ће се за годину две утростручити. И као што расте незапосленост, тако расте и неизвесност; страх од сутрашњице све је већи. Човек у Америци, без обзира на ум, на способности, на стручност и 06дареност, вреди тачно онолико колико има долара, или онолико колико долара други помоћу његовог ума, његових способности, стручности, обдарености или голе физичке снаге може да заради. То, наравно, важи и за уметнике. Тосканини и Стоковски, музичари светског гласа, на пример, предмет су најлуђе рекламе, јер помоћу њих зарађују луде паре. власници концертне сале Карнеги-Хол или Метрополитен опера. Исто је и са сликарима, књижевницима, позоришним и филмским глумцима. Ако, на пример, један оперски певач може да привуче публику, учиниће се све да се он максимално искористи у циљу зараде. Он ће се појавити у варијетеу или циркусу и певати оперске арије, јер то доноси за једно вече око 3009 долара, од чега самом певачу остаје нешто око 300 долара, а све остало зарађују промућурни менаџери, агенти и власници сала. Ако " немате долара, или се помоћу вас не могу долари зарадити, онда сте формално изгубљени, формално осуђени на глад, и постајете нико и ништа, без обзира на ваше заслуге, на ваше способности или на ваше уметничко име.

Е ж

Већ и ово неколико ствари које путник може да открије у Њујорку одраз су капиталистичке и монополистичке политике владајућих кругова Америке, којима није стало да предности једне јако развијене технике ставе у службу подизања животног стандарда радних маса, него им је једино стало до повећања својих профита. Али, нагомилана роба тражи купце, којих је све мање у Америци. Отуда експанзионистичка политика Америке, отуда хладни рат који Америка данас води, отуда страх владајуће Америке од сваке поштене, истините речи у прилог'мира, отуда и све мере које званична Америка предузима да се свака поштена и истинита реч у прилог мира безобзирно угуши.

Како и на који начин је званична Америка покушала да осујети нашу конференцију, и колико је у томе успела2

Конференција културних радника и научника за одбрану мира која је одржана у Њујорку продужетак је конференције која јо прошле јесени одржана у Вроцлаву, у Пољској, и нека врста претходнице великог Конгреса присталица мира који се недавно одржао у Паризу. Амерички напредни културни радници и научници, комунисти и припадници Валасове странке, сасвим су правилно оценили да једну такву конференцију за одбрану мира треба одржати

| ! 5 1 |