Наша књижевност

РАДА А

чир

МР

458

ДРУГА СЦЕНА

(Посебна соба у гостионици; фортепиано) |

Моцарт и Салиери (за столом)

Салиери А што си данас туробанр_ Моцарт Ја» Нисам! Салиери

_ Та растројен си, Моцарте, а чемуг · Гле: ручак добар, капљица је дивна, А ти се мрштиш, шутљив си.

Моцарт Па ето, Мој Кедшет ми не да мира.

Салиери ; Збиља2

"Ти складаш, дакле, Кедшет» Већ дугог.

Моцарт

Три седмице. Ал' неки чудни слунаје! Не зборих ли ти о том» 5

Салиери ЈЕ аи: Моцарт Па слушај:

Три седмице су томе; једном, касно У сумрак стигав кући, сазнам да ме Обилазио нетко. Зашто — не знам, Размишљах сву ноћ: тко је мого бити» И што је хтио од мене2 А сутра Безуспјешно потражио ме опет.

А трећег дана играх се на поду

С малишем мојим. Кад ме нетко зовну; Изиђох. Човјек неки сав у црном Поклонивши се, наручи од мене

Тај Кедшет, и неста, Сједох одмах Да пишем — али, од тога тренутка. Не појави се више црни човјек;

,

Књижевност