Наша књижевност

"

Рташ сех Зауо, р!ауај сех Пгауо, " Хођ та тођ : ојамо га ојауо!

_ Стиховима је стари песник поздравио народне борце на уласку у ослобођену Љубљану, у данима кад су народи Југославије, руковођени славном Комунистичком партијом окончали своју ослободилачку борбу, спремајући се да истим еланом започну изградњу социјализма.

Песник који је поред своје велике лирике оставио и најлепше стихове за омладину не само у словеначкој него и у читавој југословенској књижевности, остао је и на прагу смрти повезан с мла-. дим похолењем, с оним милионским масама које данас граде социјализам, с човеком чије је име симбол свих тих напора, с другом Титом. Последњи стихови Отона Жупанчића штампани пре непуне три недеље у „Књижевним новинама“ упућени су другу. Титу, као одговор на срамну кампању коју води Информбиро против наше земље и наших народа:

Кај посе ћгизс бп фти5с Кгог паз> Рене ка паса [есе. 5

Ми Каг риз то са5и саз! Рене а паза |есе;/

Мез па5 одтоуог, мез доКаг: Рене ка паза [есе.

Тако је Отон Жупанчић отишао од'нас с гранитном вером у нашу праведну ствар. Ти последњи стихови само потврђују колико је дубоко Жупанчић осећао оно што осећа сав нан народ, колико је заслужио оно највеће признање које се изражава насловом „народни песник“ — називом који му је доделио 1948 године Президијум Народне скупштине Народне Републике Словеније.

Књижевници Југославије с гордошћу ће чувати успомену на Отона Жупанчића, чији ће светли лик стајати пред њима као узор песника и борца. Е

4 Управа Савеза књижевника Југославије