Наша књижевност

МР Меве

на е

%

И ПИО ДЕ Ра.

и ам и а

У

ТРИДЕСЕТ ГОДИНА

О тридесетотодишњици КПЈ

Тридесет тодина прошло је само.

· Тридесет тодина... за људски век тако мало!

Ил' како мното, како сурово мното знамо: столеће је једно за нама остало!

Тридесет тодина... Тамницо пуста, хладна, лоћорска капијо, жицом и бодљама оплетена; кундачка моријо, надницо наша тладна, робијо, сестро, слободом занесена!

Робијо, сестро, учитељко револуционара,

тодино, тодино Деветнаеста, смела,

да л' памтиш, робијо, да л памтиш, тодино стара, сву збиљу мука наших, сву душу нашет делаР

Да л памтиш прве јурише, ударе Црвене Комуне,

и кад ко вал је бујао штрајк жељезнички, тенералниРг (Осеке и плиме велике класне битке, сваке радничке буне, и живот подземља страсни, п живот илеталниР

„Обзнану", протоне, пи поклике снажне, тласне,

ш на смрт измучене, и на смрт пребијене>

Да лљ памтиш, земљо наша, позиве комуниста јасне, линију наше Ка Пе, курс револуционарне смене

Знаш ли за прва херојства, кад реч застаје у муку, кад пендрек и жила раде, а Човек не пада нице»