Наша књижевност

7

Знаш ли за корак наш у олујном, претећем хуку, и како Слободом товоре пи како шуме улице

Тридесет тодина њом се, ко мајком, куну људи, верност јој крвљу пише читава радничка класа... Тридесет тодина она нам снове буди

о земљи која се рађа, која већ буја, стаса! 255

Памтиш ли, земљо, дане те, тлувину јануара,

штрајкове безбројне, мноте, митинле п сударе, металце и трађевинаре, и тврде наше рударе, а и бели терор што бесни, што бесни, и дивља, и хараР |

Знаш ли Звездаре небо, Кошутњака врелу тајну, травњаке и плочнике по којима крв се лије; шитровачке сужње, револуционарну плејаду сјајну, и мрачно прозорско окно Аде НиланлијеР 1Е

Знаш ли Тридесет седму — пролеће свих слободара,

ш курс на бољшевизам, на слободу Октобарскуг у 4 Памтиш ли ломљење фракција, и руку велнкоћ вибара,

руку Титову чврсту — руку кормиларскуг

ЛПамтиш ли Минхен, Шпанију, Децембар Четрнаести, бурни, и ведро јутро Марта и тмурне Априла дане; Двадесет друли јуни и одзив наш смели, журни, и љубав несебиану, и заједничке боле и ране „о

Знаш ли за осмех, реч борца, и занос устаника, за прве наше чете, за радост нашет свитања, и

заставе победне, рујне, заставе до самол зреника, Уа офњену реку јуриша, у којој све зтара, потањаР ЗАДА Ко је то, земљо, створиог Ко те је, земљо, дилаог " „У:

Ко ти је душу спасао, у душу ћнева налпог зе Ко је, у страшној стисци, први до циља стилао И и ко, у недрима твојим, луч комунизма запалио

Пи у Ја 4 : « МеШ БУРА аи а. а: « з >