Наша књижевност

Ива а И а пен

У ' име Друштва књижевника Хрватске са покојником се опростио Славко Колар: „Завршио се, —- рекао је он, —- један славан жи-

вот. Живот велик и богат дубоким

емоцијама, снажним мислима, живот испуњен неуморним радом и настојањем да што више створи, да што више даде и поклони своме народу и човечанству, живот који је у својој последњој етапи, кад обично свака активност тоне, нашао свој коначни и најлешши израз, живот овенчан славом најстрашније борбе и обасјан сјајем најсјајније победе у повести наших народа.“ На Мирогоју од Назора се опростио претседник владе Н. Р. Хрватске д-р Владимир Бакарић. Између осталог он је рекао: „Пјесник „Велог Јоже“, „Галијотове песни“, „Шикаре“ итд. није само пратио муке и јад поробљеног и потлаченог народа, него је слушао и ону унутрашењу тутњаву његових често само латентних "револуционарних _ снага како их је оталожила у душе људске славна повијест народа, а будиле и развијале нове револуционарне спаге које су се појављивале на позорници живота. Он је био пјесник вјере у те снаге, пјесник чврстине, упорности и јунаштва.“

На дан Назорове смрти и неколико следећих дана сва наша штампа доносила је опроштајне чланке, успомене и песме посвећене успомени великог сина хрватског народа. Из рукописне заоставштине великог песника објављени су и његови стихови, још до краја и недорађени, у којима је својим великим срцем пун искреног надахнућа, устао у одбрану наше земље поводом бесомучне хајке која се против ње води у читавом свету. Ти једноставни, емоцијом прожети стихови, писани с изванредном поетском снагом и људском лепотом, још једном су показали да смрћу Владимира Назора наша књижевност није изгубила само једног писца чије је дело већ одавно постало народна

својина, него истовремено:и једног

ствараоца који је, и у данима дубоке старости, имао живо срце истинског народног песника.

и. К.

!

Књижевност

БИБЛИОГРАФИЈА КЊИГА ВЛ. НАЗОРА

1. Издења до ослобођења

1. Славенске легенде. Задар, 1900.

2. Живана, Митички епос у 9 гјесама. Загреб, 1902.

3. Књига о краљевима хрватскијем. Задар, 1904.

4. Крвава кошуља. Па из долине Раше.) Пула, 1905.

5. Крвави дани. Загреб, 1908.

6. Вели Јоже. Истарска прича. Љубљана, 1908.

7. Лирика. Загреб, 1910.

8. Хрватски . краљеви. Загреб, 1912.

9. Истарске приче. Загреб, 1913.

10. Нове пјесме. Загреб, 1913.

11. Мртво острво. Загреб, 1914.

12. Интима (1913—1914). Загреб, 1915.

13. Медвјед Брундо. Животињски еп у 5 пјевања. Загреб, 1915.

14. Гцесни љувене. Загреб, 1915.

15. Медвјед Брундо. Животињски еп у 5 пјевања. Друго изд. Загреб, 1916.

16. Стоимена. Приче. Загрео, 1916.

17. Утва златокрила. Романтички еп у пет пјевања. Загреб, 1916.

18. Истарске приче. Друго потпу-

но и дотјерано издање. Загреб, 1917.

19. Пабирци (1892—1917). Загреб, 1917.

20. Епика. Дио [ (Дјела В. Н.

Књига 5.) Загреб, 1918.

21. Госпа од снијега. Зимна прича. (Дјела В. Н., Књига 1) Загреб, 1918.

92. Лирика. Дио 1. (1890—1810.)

(Дјела В. Н, Књига 2.) Загреб, 1918. |

23. Лирика. Дио П. ((1910—1914.)

Дјела В. Н, Књига 3.) Загреб, 1918.

24. Лирика. Дио 11. (1914—1918.)

(Дјела В. Н., Књига 4.) Загреб, 1918 и

95. Аркун. Прича из прошлости. Загреб, 1920.

96. Море. Глазбена визија у два чина. Основа М. Нехајева. Загреб, 1920.

27. Три приче за дјецу. 1920. ·

славонске

· Загреб,

.