Наша књижевност

Књижевност

ј

|.

у У пећини Пасиега у Шпанији, у лабиринтским ходницима уну-

Е- трашњости брега, била је скривена једна палата посвећена култу

Е сунца. У дубоко положеној шниљи, налазио се олтар у облику

Ћ престола, а около, на стенама, били су бикови, слонови, козороза, | ·

| дивокозе, коњи и јелени — цртежи сунчаних животиња. Иза једног ИЕ

у прикривеног улаза нађено је нешто што се, иако до данас још н=протумачено, може сматрати за један од најранијих покушаја да |

се идеја о свету изрази сликама: једна половина лађе, две стопе ногу и пар рогова,.,

: У камендопском простору историје човек је стекао основе к материјалне културе, упорно их отимајући од дивљине природе, коју је, корак по корак, савлађивао, усавршавајући оруђа од камена и проналазећи секиру, плуг, жрвањ, полугу, лествице, разбој, вретено, лађу и кола.

Одгајивачи стоке и обрађивачи земља почињу крчити шуме и продиру у простране пределе још тајанствене затворене земље, носећи собом сазнања, искуства и веру прве светске културе.

Без речи и само путем наслућивања предана нам је историја култа сунца. Немо песништво, у коме је свакако било песама о јунацима, светковинама, и тугама, губило се, јер се реч преносила једино од уста до уста, од самртника живоме, мењало се, растапало и ишчезавало у трајању времена. |

Али и употреба и изглед гробница, облици и орнаменти судова, материјал и технички ступањ оруђа, темељи и рушевине насеља делови су оне вечите хронике прошлости, иако се дешифрирају сложеније и теже од натписа о краљевима и свештеницима, од епоса, легенди и лесама раног писма.

Идући ступањ човечанства, обрада метала и култура писма, постигнут је пред почетком треће хиљаде година у долини Нила и Еуфрата. Са њим почиње људска историја, обухватљива бројкема 1 и оцртана писменима,

мини

прагу

меририљидањааанерја о торцу лавиигапљидајн гит а

П у |

· „Једино кроз писмо остају мртви у сећању живих.“ (Дкодорус, [ столеће пре нашег разунања времепа)

Схватање да се симболи и слике могу употребити за важне забелешке довело је до постанка оних. знакова који ствари сликовито претстављају и које називамо „писмом“.

Покушај прегледног сређивања, егзистенције и очувања искуства могао је уродити плодом тек када су се људи научили да употребљавају слике као говорне изразе. Написана ргч првобитно је служила за писмено управљање градом, државом, за скупљање ; |Е рано-научних запажања о природи, за очување учења о мудрости и божанских химни. Тек из обиља чудноватог и новог блага, које је омогућавало да се замишљено и речено изрази цртежом, израсла