Наша књижевност

Сећање човечанства ; ; 13

је обимна литература законских текстова, хроника о боговима и краљевима, песама о смрти, раду и љубави, Знаци говора често су непоуздани водичи у свет мисли. Ноте

и текстови су били пронађени, али су често њихови звуци остајали

необјашњиви и загонетни.

Остале су рушевине палата, храмова и мртвачница, натписи на амфорама, цилиндрима и таблицама из печене земље. Реч и слика су остали, и преко њих покушавамо да пробијемо густину и утонулост времена.

Какав је био израз лица које се крије под насмејаном златном маском мумије Какав је био звук гласова у улицама Урука у непокретном јутруг Каква је била атмосфера игре и музике, дим жртава и ритам храмовних играчица на олтарима Енлила»

Како је говорио човек из народа сумерског године трихиљадите сину своме када га је поучавао»

Камен, посивео кроз хиљаде година, боја, облик и линија, развејани под теретом вечности, буде у нама лица и тонове смрти и љубави, ритме живота и визије стакидашњице.

Робова који су простирали сагове, разасипали цвеће, носили лепезе од палмовог лишћа и носиљке било је за отмене људе у долини Нила. Али је постојао и земљорадник, који је каменим плугом рио земљу и јадиковао: „Црв је појео једну половину зрна, а нилски коњ пождерао другу. Мишева је много у пољу, а и скакавци су пали. Животиње ждеру, а врапци краду. Тешко земљораднику!“ Поред уздаха, одјекивали су ритмови рада, песме занатлија и пастира, и стапали се у химну над понором заборава.

Ш

„Ах, када би моји говори били написани, када би били унети у књигу, гвозденом писаљком на олову, и за вечито сећање урезани у стену.“

– _ (Из књиге Јоба)

~.

Књига је прастара. Њен облик се мењао у току хиљада година. На зидовима храмова, славолуцима, гробовима и зидовима палата урезивали су месопотамски и египатски писци догађаје и мисли њихових времена.

Пронађена најстарија писмена дела Египта враћају нас у доба од око 3 300 година пре наше ере.

У пирамидама, на таблицама успомена, може се видети прелаз чистих сликовних знакова и говорно писмо. У исто доба, у Месо“ потамији, писало се једном врстом тршчаних писаљки на таблицама из меке глине или иловаче, при чему је отисак писаљке остављао утисак клина, по коме је то лисмо и добило име.

У библиотекама Асурбанипала, асирског краља, сачуване су хи: љаде таблица од печене земље, на којима су забележени резул'