Наша књижевност

„љ

МИ НЕ ПРИЗНАЈЕМО

Комад у 4 чина

ЧИН ПРВИ

Велика „гостинска“ —- оџаклија — У сељачкој кући. У дубини широка . двокрилна врата воде на веранду засвођену У лукове. Дубоко, у позадини, по падинама брда, назиру се сеоске куће. Касно поподне... У соби, десно, сасвим напред, оџак. На огњишту жар. Соба се зари од његовог бакарно-рујавог одблеска. Код оџака, у двоколицама, седи старац-инвалид, у сељачком гуњу, седе косе и браде, са значком ордена. Старац седи непомично, загледан у једну тачку. Око њега, на ниским троношцима, седи неколико грађана. Сасвим напред, испред оџака, столић са радиоапаратом. Са леве стране собе дугачак сто са клупама, ка којима седе избеглине — људи, жене, деца — са торбама, каљави, утучћни. Изнад стола велики прозор. Напред сучелице оџаку, врата у олељенце са столом, столицом и телефоном на столу. За столом, окренут ле. ђима публици, са шкољкама на ушима, седи пуковник. Споља, како се отворе врата, и уђе унутра по неко ново лице — грађавин, војник, сељак — провали граја: узвици, псовке, дозиви, штропоти сирена аутомобила, врисак коња. Прозорима затресе, час ближе час даље, грмљавина топова, праћена пуцњавом. митраљеза и пушака.

Пуковник — (млађи човек, у одлично скројеном шињелу са шајкачом без сунцобрана, са новим жутим кајишима преко ра-

мена и опасачем на коме — у исто тако жутој футроли — виси револвер, виче у слушалицу): Хало!.., Хало кота 1202... Је ли то кота 1202... Овде командант пука... Поручниче, повуците се одмах ПО А коту 150... Не философирајте, већ извршите наређење!. Мо

Старац — (као са собом): Цело после подне слушам само „повуците се“ и „повуците се“...

(Код пуковника улази војник, упрскан блатом по оделу и лицу, поздрави строго и остаје у ставу „мирно“). : ;

Бивши министар — (човек у капуту са крзном око врата, висок, сув, поткресаког брка): Ја сам политичар и не разумем се у војничким стварима, али све ми се чини...