Наша књижевност

— У здравље Никола! — рекао је чичи. — Можеш и ти сад кући

у Јелов До — и са бабом на леђима изашао је из пећине. ·

Кренуо је одмах улево и упутио се право кроз шуму. Баба га је

држала рукама око врата и са сваким његовим кораком поцупки-

вала је на њему као да јаше.

Никола Гајов испрати их два-три корака па се врати, и онако, забрадатео и повијен, гледајући за њима, оста неко време на отвору пећине.

Још није дошао себи. Обазрео се, — у пећини му се није остајело, а у село га је било стид да иде. Најзад, све оклевајући и оте-

жући, стрпа нешто хране у торбу, заметну је на леђа, па онако исту-

реног врата пође опрезно наниже кроз шуму зверајући главом иза јела.

„

Ерих Кош