Наша књижевност

“ + 4 |

Ми не признајемо а: А 57

Бивши министар — То вам је... мирно сносити несрећу кад вас задеси...

Старац — То значи стојички!... Пих, ружна реч!... (Отпљуне) Пуковник — (се враћа, вади цигарету, прилази оџаку и

пали. Увлачећи дим): Ко нас само постави за команданте овој бесловесној гомили2...

Старац — (схватајући речи на свој | начин): То се и ми сви питамо! Е р Пуковник — (не схватајући, продужава кроз дим цигарете): Ето, ви сте бар стари ратник, кажите: на шта вам личи ово данас» Старац — На војску — без ђенерала! Пуковник (као пречуо старчеве речи): Не да нисмо

знали... тачно смо предвиђали ову беду... (Погледа на сат на руци) Охо, господо!.. Време је вестима. Зар вас баш ни мало не УБ сује ситуација на фронтуг... (Отвара радиоапарат)

Глас из радиопарата: .лпод заповедништвом генерала Недића извојевале сјајну победу над немачким тенковским јединицама код Качаничке Клисуре и одлучно спречиле надирање ка Косову... Северна армија прешла мађарску границу и надире ка Темишвару... На граници Аустрије задан одлучан ударац немачким снагама и отворен пут ка Целовцу.. Снаге из Црне ПИ оперишући на Југ, ушле у Скадар... Ваздухопловне јединице“.

(бета а љ— (мирно но одлучно пуковнику): иогане ово сандуче! У

Пуковник --- Зашто, молим“

Старац — (још одлучније): Погаси, кад ти кажем... Не могу да слушам — лажи!

Пуковник — (послушно обрће прекидач): Али, стари ратни друже, морамо на неки начин да подигнемо морал у народу...

Старац — (једва дочекао): Морал се подиже наређењем за — наступање!

Пуковник — (схвати жаоку): Али кад је непријатељ над“ моћан! ; МЕ

Старац — Био је надмоћан и код Куманова... И на Колубари... И на Церу..

Пуковник — (палећи нову цигаргту): Бар сте ви човек из

народа... Има ли смисла да гинемо узалуд»... Нема нас сто милиона... А Немац засипа са земље... из неба...

(У том тренутку У собу споља нагрне гомила света — сељака, војника, грађана, жена, деце. Напред млада кршна сељанка, са четворогодишњим синчићем у наручју — МЛАЂА СНАХА Старог)

Млађа снаха — (прилазећи Старом, усплахиргно): Опет авијони, 'натема их!...

(Спушта дете поред Старца које се одмах прилепи уз њега).