Наша књижевност

е :=

ПР УЖИ".

Старац — (глади дете по коси): "Уплашио се се, дединор па и ја!

(Прозори на кући затресу се од хуке авиона, који лете изнад самог крова. Гомила света прсне по соби, неки се забију под дугачки сто. Снаха падне

_ по детету. Пуковник се и против воље спусти на банак код опака. Хука ави-

она губи се све даље. Из друге собе улази уплашена грађанка, тридесетогодишња плавокоса жена у пењоару — СТАРИЈА СНАХА Старог) -

Старија снаха — (прилази Старцу. Брижно, са призвуком страног нагласка у говору): Тата!.. Добро би било да се склоните у подрум... ·

Старац — (после мале станке): Мени кажеш, снајка2... А... од кога то да се склоним>.

Старија снаха — Од „Штука“, тата... То су биле „Штуке“, ако нисте знали... р

Пуковник — (храбрећи се, али веома учтиво): Хвала на

информацији, госпођо!... Имали смо већ задовољство да се упознамо... са тим родом оружја!

Бивши министар — (извлачећи бе испод стола, отресајући прашину са капута, долазећи напред. Застрашен): Страшно оружје!... Знате... мене је прекјуче... први талас... захватио у топчидерској цркви... Био је ту и претседник владе... Венчавао ћерку... (Пковнику) Ета, стајао је одмах... поред мене... као ви, например!... Кад оно зазврја и осу... Да не да бог никоме нешто слично...

(Етар Итан санеа кана Није то ништа, господине министре... Мени су причали како је било у Белгији... Пољској... Читави квар“ тови летели су у ваздух...

Пуковник — (кочоперно): Сад сте нам нешто ново рекли, госпођо... Све смо ми то знали... |

Бивши министар — Знали смо, господине пуковниче, па-

смо опет... Али, боље да и не говорим... Пуковник — Без устезања, господине министре... Самф до краја изразите мисао... Не кријем: и сам сам припадао оној малој групи људи које није био напустио здрав разум... „Хе, „али, победила је — улица!... Улица је више волела „рат него пакт“... И сад,

кад нас је зло већ снашло, треба се борити до краја, дабоме... Ако

је да... : Глас из гомиле — (упадне): ..пропаднемо — да пропаднемо „славно“! Ар Ја За Ми Пуковник — (повиси глас): Не, ја то нисам рекао!... о

пропадању не може бити говора... Ја сам друго хтео да кажем...

(Улазе два војника, са ножевима на пушкама, пробијају се напред, спроводећи једног наредника) у 3 са ; ,

Војник — (рапортира пуковнику): Господине пуковниче, по

наређењу спровели смо наредника Милића...

алиша — Нисам, дедо.. Али су се уплашили други —