Наша књижевност
5
· „станбене
диже авет незапослености, када чак и Мађарска, земља народне демократије, тек поставља задатак да... ликвидира незапосленост. Релативну оскудицу ми не бранимо и не-
ћемо бранити у име оскудице, већ |
у име изградње наше индустрије, у име реконструкције нашег села, у име електрификације наше земље, у име повећања одбранбене снаге наше домовине — што ће нам све у релативно кратком времену послужити као снажна база за нова, још крупнија постигнућа у подизању животног стандарда трудбеника социјалистичке Југославије.“ У чланку О станбеном нроблему Београда Душан Стефановић даје конкретну анализу кризе“ наше престонице. У чланку се истиче да за решење станбеног питања ' Београда, није довољно _ „побољшати _ расподелу станбеног фонда Београда и обновити ратом оштећене станове, па чак ни подизати онолико станова колико је потребно за смештај досељеника, већ треба из основа реконструисати бар једну четвртину постојећег станбеног фонда, тј. 0нај његов део који је сасвим слабог квалитета.“ На завршетку чланка се каже: „Маколико тешка, станбена ситуација у Београду не претставља проблем који се у нашој народној држави не може да реши. Напротив, на основу програма стан-
ЧИТУЉА
ма
ка 5 Књижевност
бене изградње у Петогодишњем плану, на основу већ досада постигнутих успеха у обнови и изградњи станова у Београду, најзад, на основу свих оних великих успеха које наши народи постижу У борби за изградњу социјализма... може се са сигурношћу рачунати да ће и станбени проблем Београда, упркос тешкоћама које су неизбежне у периоду индустријализације и бурног пораста градова, бити за релативно кратко време радикално решен.“
Часопис доноси још у свом првом броју чланке о заштити материнства и деце (др. Марија Гајић) и о реконструкцији Београдске тврђаве (Милутин Гарашанин). Из области културног живота престонице часопис је објавио један искључиво информативно писан чланак о Београдском драмском позоришту (Исак Амар) и један разноврсан, али недовољно критички прављен информативни пресек културног живота Београда у последње време. У првом броју налазе се један низ фотографија и две репродукције у боји радова наших сликара Боже Илића и Светислава Страде са мотивима из Београда.
У својим наредним бројевима часопис Београд морао би посветити озбиљнију пажњу културним проблемима престонице.
Ф. В.
„Подвали“, Исака у „Станоју Главашу“, Милуна у „Девојачкој кле-
ЈОВАН АНТОНИЈЕВИЋ — „БЕДА“ Умро је Јован Антонијевић „Ђеда“, пензионисани члан Народ-
ног позоришта у Београду. Антонијевић је рођен у Чачку 1882 г. Свр шио је пет разреда гимназије. Као глумац почео је каријеру у повлашћеном позоришту „Синђелић“. Од 1907—1911 био је члан Српског народног позоришта у Новом Саду, а 1911 ангажован за члана Народног позоришта у Београду, У којем је остаб све до пензионисања 1947 године. Антонијевић је у старом папионалном репертоару имао иста:нуто ме сто. Његове креације Живана У
тви“, Стојана у „Јанковићу Стојану“, Ђуке у „Потери“, спадају по јасно, сти лика и непосредности израза међу најбоље што је наша глума дала у тој врсти репертоара. Вредност његове игре у националним комади“ ма са родољубивим или фолклорним мотивима била је и у томе што је он био глумац са живим и поуз“ даним осећањем за лепоту српског језика и умео да језичке квалитете употреби у својој игри. Као карактерни глумац играо је са успехом У некада јако популарним комадима