Наша књижевност

3 у | ј |

РЦ Ри

ЧАКА,

С РАКЕИ Гете МИА ИН С МР |: | | 163

У одговору на филистерску оцену коју је о Гетеу дао немачки „прави“ социјалиста Карл Грин, Енгелс је подвукао двојност Гетеове личности и његовог стваралаштва, непрестану борбу која се у њему водила између генијалног песника с једне стране, а с друге франкфуртског патриција и вајмарског министра.

„Гете је био“, каже Енгелс, „исувише универзалан, исувише активне природе, исувише путен а да би тражио спас ОД мизерије у Шилеровом бекству у кантовски идеал, био је исувише оштровидан а да не би видео да се то бекство на крају крајева своди на то да се банална мизерија замењује занесењачком. Његов темпераменат, његове моћи, читава његова духовна настројеност упућивали су га на практични живот, а практични живот који је налазио пред собом био је бедан. У тој дилеми, да егзистира у жи“ вотној сфери коју мора да презире, а да је ипак прикован за ту сферу као на једину у којој може да дела. у тој дилеми налазио се Гете непрекидно, и што је више старио, све се више снажни песник, уморан од боја, повлачио иза безначајног вајмарског министра. 77 |

Тако Енгелс, чијим смо приказом срамне немачке стварности почели нашу расправу, обележава трагику живота и рада свог ве ликог земљака, и како он каже, „највећег Немца“.

Гете је и сам био свестан двојности своје природе:

»7луе1 Зеејеп зуоћпеп, асћ! зп тшетег Веи! Рле ете му шШ чећ моп дег апдегп (геппеп.«15

Тежио је општечовечанском, продирао у висине и дубине људске мисли како би то општечовечанско уметнички уобличио, мерио се са највећим духовима у историји, али на коју год страну се осврнуо у стварном свету, он је наишао на најжалоснију карикатуру човека, на немачког филистра.

Гетеов лик био је предмет безбројних тумачења. Још увек смо далеко од тога да бисмо га могли целог обухватити. Но једно је извесно: сву величину моћног немачког песника може правилно да оцени тек поколење које на темељима коље су постављени свргавањем последње експлоататорске класе изграђује друштво у којем ће човек по“први пут бити стварно човек и пре свега човек с правом људском, општечовечанском културом.

ум! / Промисли добро први редак,/ да ти се перо не пренагли!/ Је ли ум онај који дела и ствараг / Треба да стоји: Спочетка беше снага! / Но и док ово пишем, / опомиње ме нешто-да не останем при том, / Дух ми помаже! Одједном видим решење / и спокојно пишем: Спочетка беше дело!

17 Маркс-Енгелс, О. књижевности и уметности, издање Културе, Београд, 1946, стр. 124 и 125. 3 5 Д 5 Ми 3а вараснраиниј и 18 Две душе, авај, живе у мбјим грудима, / једна од друге“ хопе да се одвоји.