Наша књижевност

ПУТУЈЕМ НОЋНИМ ВОЗОМ У ОСЛОБОЂЕНИ ГРАД

. Да су ти очи црвени силнали које срећем у ноћи

на трачницама у лету,

воз би засули

са ражних поља вали

и просуо би се смех

по сваком валонету.

И просуо би се смех по свањом црном валону и понела би још брже огњена локомотива,

још да ме чекаш ноћас под сатом на перону како би само сјала

два твоја сиљнала жива.

Упамтих оно раскршће

у малли, у киши, у рату. Е ! Сусрет и растанак. - | Све у један трен.

Колоне су се разишле

по јесењем блату.

Ветар је дуо витлао

и ломио стасити клен.

У мојој покислој бележници адреса твола трада

и твоћ незнаноћ стана

дуто је стајала нема,