Наша књижевност

али пролеће Бано“ прошло је једнола дана с победом преко Срема.

И ја сам слао писма ко беле ћолубове,

но толубови нису долетали на длан. Низала су се пролећа, прецветавале зове

и у пољу се њихао блаљли, мекани лан.

И ја сам желео речи | и жудно сусрет хтео.

У себи сам носио ровове пи давне топле сне,

но молао сам слободно хиљаде миља прећи, тде би ти била, тдеР Воз тутњи ноћас

кроз поља и кроз шуме. Ти си остала у мени сусрет, вечити друз. Пролазе силнали црвени и зелени.

Пара ме топло запахне као да дува јут.

И криво ми је, криво док Ћутим у ватону

ц тонем у светла

фрада сјајноћ од славља, што ме не чекаш ноћас под сатом на перону, нело се твоја рука.

само из маљлле јавља.

'_ Слободан Марковић ђ