Наша књижевност

| # ' 5 Љ : .

Тежња напредног немачког духа да се уздигне изнад немачке стварности, у висине тадашње западноевропске мисли и изнад њих, тежња која је стога имала снажну космополитску нијансу, ишла је напоредо са тежњом да се створи књижевност која би била укорењена у немачкој земљи и немачком народу и да се учини крај културном туторству. А немачка земља претстављала је мозаик међусобно одвојених државних творевина, који је био још далеко од политичког јединства. Одатле дубока унутрашња противуречивост немачког књижевног стварања оног времена. И Гете је био непрестано распињан између изнаднемачког и општечовечанског с једне и провинциски скучене стварности тадашњег немачког живота с друге стране, не уздижући се никада до схватања немачког националног јединства које би прелазило оквире чисто културног јединства. Проблематику немачке класичне књижевности, пуну против“ речности, добро је окарактерисао Георг Лукач у својој недавној расправи „Напредак и реакција у немачкој књижевности“, где каже: „Класична немачка књижевност наишла је на грађу пуну противречности: у погледу на свет и у уметности искрсли су пред њу моћни проблеми великог доба, док је као са непосредном грађом располагала сићушном бедом немачког живота.“з

Напредне идеје о друштвеном поретку који је имало да одговори разуму, добиле су у тадашњој западној Европи конкретну садржину у буржоаској стварности која је подривала а понегде и подрила преживели и стога неразумни феудални поредак. Пренесене у Немачку, те су се идеје претвориле у нешто формално, чисто теориско и шпекулативно, у нешто што не претставља непосредну борбену паролу већ наступа као апстрактна замисао оних појединаца који су се уздигли над немачком стварношћу, одбацујући у сво ј0] свести ту стварност, борећи се у свету идеја са њом као са нечим безобличним и неразумним.

Ма колико да су претставници немачке прогресивне друштвене мисли друге половине ХУШ века одбацивали бедну немачку стварност, они нису могли да је се ослободе, живели су и делали у њој, она им се наметала са свих страна, утврђивала примат конкретне садржине над апстрактним обликом и тражила одлуку или не равна борба појединаца са друштвеном стварношћу, или помиреност са том стварношћу, подређивање идеала стварности, апстрактног облика конкретној садржини, изобличавање самог облика у складу са мизерном садржином, проглашење скучене немачке садржине за апсолутну, општечовечанску. У младости борба са стварношћу, у зрелим годинама помиреност са њом, тако обележава Енгелс, у писму наведеном у уводу, животни и уметнички пут мајстора немачког духа, на чијем челу је у другој половини ХУШ века стајао Јохан Волфганг Гете.

Е а Гакасх, Еогбзсћг!! ипа Кеакбоп !п дег дешзећеп Гега г, Берлин, 1947, стр. 40.