Наша књижевност

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

ГОСТОВАЊЕ ЉУБЉАНСКЕ ДРАМЕ

У позоришном животу наше земље, свем у знаку тражења нових путева и метода, који су кадри да изразе револуционарни стваралачки немир нашег времена, позоришна гостовања појединих колектива и ансамбла, нарочито оних најзрелијих, имају прворазредан теоретски и практично-уметнички значај. Нису ту у питању мање или више ипак конвенционални мотиви националне куртоазије. Братство и јединство народа, кад је у питању културни развитак, не може се извршити без темељног међусобног упознавања тежњи и напора, без заједничке оцене успеха и неуспеха, разлучивања истински прогресивних хтења и резултата од дривидног новаторства и ефемерних реализација. До јуче још раздвојене општим условима постојања, развитка и тежњи, — мада устремљене истоветном циљу, — наше националне културе данас, најзад удружене у борби за организовање и стварање у бити јединствене социјалистичке културе, уносе разне традиције у општу ризницу наших културних стремљења.

Изграђивање нашег савременог позоришта, које ће у пуној мери одговорити естетским захтевима социјалистичког друштва, не да се замислити без органског спајања свих позитивних елемената наших посебних позоришних традиција, без испитивања и проверавања оних нових акцената који су резултат стваралачке разраде тих традиција у новим друштвеним условима и новој уметничкој оријентацији. Баш због тога, док још траје упорна борба за нови дух игре и интерпретације, свако ново гостовање, ' ) ономе што је особено у стилу игре, у духу претставе, без обзира на уметначку вредност реализације, намеће живу потребу једне принципијелне критичке дискусије.

Са тог становишта посматрано, гостовање ЈЉубљанске драме у Београду имало је озбиљан теоретски и практични значај. Показало се, пре свега, да Љубљанска драма, и по својим уметничким прегнућима, која су сва упућена једном реалистичком осећању сцене, и по својим дометима, који су безмало највиша театарска постигнућа код нас, претставља један од најозбиљнијих позоришних колектива у нашој земљи. Две претставе изведене на београдској позорници, Слуге Ивана Цанкара и Тешко паметном А. И. Грибоједова, иду у ред најбољих уметничких реализација које су од ослобођења у Београду виђене. Но више још но сам квалитет реализације, који је и сам У овом случају резултат једног одређеног система рада и схватања, привлачи пажњу стил интерпретације, уметнички пут који је ово позориште одабрало и којим оно иде, упркос свима слабостима и недостацима, доследно, са пуно стваралачког жара и уметничке преданости, у целини, као да се поједи-