Наша књижевност

Четрдесетосма у књижевним делима 231

трени поборник слободе и демократије српскога народа отворио је широко капију дома свога народа револуционарним и слободољубивим пламеним покличима једног од најодушевљенијих и најдоследнијих мађарских бораца за слободу. Кроз два велика песника, од којих је један погинуо у револуцији 1849 године а други се на искуству те револуције калио за дугу и тешку борбу свога народа, два народа су стегла једно другоме руку измирења и сарадње.

Све то казује о значајном преокрету у политичком животу Срба. Чегрдесетосма, и поред несрећног развоја и трагичног завршетка, ипак је донела позитивних резултата. Она није донела само аслобођење од извесних верига феудалне епохе; она је била сурова али успешна политичка школа за младо српско грађанство. Иако није за сва времена уклонила препреке за правилне односе између српског и мађарског народа, она је једном за свагда збрисала политику послушности и оданости бечкоме двору. Од 1848 године све више се губи и утицај цркве на народне послове и њен домен се сужава на чисто верска питања. На политичку позорницу иступа грађанство које се ни 1848 није слагало са политиком патријарха, али није било још сазрело за преузимање политичког руководства; оно тражи ослонац на слободарске покрете у земљама ван Аустрије, а решавање националног питања на демократским принципима. У овоме преображају значајну улогу одиграла је и књижевност онога времена. И не само као веран хроничар, са брзим реаговањем, него и као борац за нова схватања и нове друштвене и политичке односе у друштву и међу народима.

Живан Милисавац