Наша књижевност

240.

Књига П. Преводи спевни [Из Гетеа: 1. У пољу ружица — 2. Претражено нађеној. У Карловци, у Митрополитско-гимназиалној _ Типографији 1858: 22 ~ 14; стр. 200—201. [188] — Певанија Змај Јована Јовановића. Издаје Српска књижара Браће М. Поповића у Новом Саду репеви из Гетеа: Луда епилогише — Баг и Бајадера индијска легендај. У Новом Саду, Српска штам-

парија Свет. Милетића 1881; 25 Х.

19: стр. 36, 145.

[1900] — Песнички зборник. Угледни производи. српског, хрватског и страног песништва за школску и домаћу употребу. Саставио Јован Максимовић [Препеви из Гетеа: Морска тишина превео Јован Максимовић — Баук и Мињон превео Алекса Шантић]. Мостар, 1900; 275 х 19,5; стр. 15, 324—325, 341.

[1907] — Песме Васе Живковића Преводи из Гетеа: ЈЉубичица Рибар — Баук). Београд, 1907. Издао С. Б. Цвијановић. Нова Штампарија — Давидовић. 20 Х 14; стр. 145 —150.

[1910] — Из Њемачке Лирике. Превео Алекса Шантић. [Из Гетеа: Морска тишина — Путникова вечерња пјесма — Мињон — Вилински краљ — Пјевач). У Мостару, 1910. Штампарско-умјетнички Завод Пахера и Кисића. Мала библиотека број 182—785; 14 Х 10; стр. 14—19.

[1985] — Сабрана дела Змаја Јована Јовановића [|Препеви из Гетеа:

ПРЕГЛЕД КЊИГА

Нашо сам — Пчела и цвет — Леп цвет — Унутрашњи глас; Ифигенија у Тавриди). Књига ХН, стр. 207 208. 209, 213—214, 220.: књига ХМ, стр. 183—293.

Хо П. Ј.

ТЕТЕ НА БЕОГРАДСКОЈ СПЕНИ

Гетеова позоришна дела, која дају једну битну црту физиономији великог немачког песника, играна су и на београдској сцени.

За првих тридесет година (18691899) делања београдског Народног позоришта приказана су три |етеова комада. Први Гетеов комад Клавиго, у преводу Николе В. Борића игран је на дан 16 децембра 1883. Главне улоге играли су Тоша Јовановић и Емилија Поповићева. Друто дело Фауст, у преводу др. Милана Савића приказан је 7 децембра 1886. Главне улоге играли су Тоша Јовановић и Вела Нигринова; дело је режирао Милош Цветић. Трећи комад Егмонт, у преводу Михаила Р. Поповића приказан је 26 јануара 1899. Главне улоге играли су Софија Цоца Ђорђевић и Милорад Гавриловић, који је комад и режирао. Од та три дела највише је игран Егмонт, 5 пута, затим Клавиго, 3 пута и најзад Фауст, само један пут.

; же. Ј.

ВИДО ЛАТКОВИЋ: ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

Ми смо досад имали неколико монографија и исцрпнијих огледа о Његошу. Неки од њих су сасвим научничке студије као темељно · дело П. А. Лаврова „Протр Пјотрович Његош и јева литературнаја дјејателност“ (Москва 1887), али и Медаковићева књига „Петар Петровић Његош“ (Нови Сад 1882), и студија Лазара Томановића „ПЛ. П. Његош као владалац“ (Цетиње 1896), и докторска дисертација Јђубомира Дуркови-

_ ћа „Петар !| Петровић Његош“ (Вар-

шава 1988), и оглед М. Решетара

(пред „Горским вијенцем“, државно издање 1940) писани су углавном за ученије и образованије читаоце. Покушај Вида Латковића (Петар Петровић Његош. Издање „Новог поколења“ 1949, стр. 115, 89) има други циљ. Он треба, пре свега, да омладини прикаже Његошев живот и дело јасним и упрошћеним излагањем без научнога апарата. Али и поред тога, Латковић се труди да искористи сва досадања истраживања и све резултате и да у једном