Наша књижевност

У Хроника _

популарном спису да прецизне и проверене податке.

Ма да није писана на начин романсираних биографија, писцу је доиста пошло за руком да доступним речником убедљиво и у логичној вези исприча на врло занимљив и спретан начин Његошев живот и рад. Његова књижица се лако и пријатно чита; то је неусиљено излагање човека који добро познаје предмет о коме говори.

Али има један недостатак због кога бар ми сматрамо да писцу морамо замерити: цео спис је више историски приказ Његоша као владара, него као песника и мислиоца. О Његошу као писцу, и о његовим делима, говори се углавном на странама 61—67, 78—79, 82—102, али то је више сажет преглед његових · дела, навођење — спољашњих биографско - библиографских чињеница, прекидано историским посматрањем, него књижевна и естетско-психолошка анализа. Очекивали смо широка разматрања о „Горском вијенцу“, „Лучи микрокозма“ и другим делима Његошевим, њихову свестрану анализу, којој ће све друго — историја Црне Горе, Његошева владавина и његов интимни живот —- послужити само за што боље разумевање, а међутим догодило се о· братно: готово сваки важнији догађај у Црној Гори и у Његошевом спољашном животу приказује се релативно опширно, а Његошева се песничка дела разматрају прилично брзо, и сажето. Због тога нам се чини, ма колико иначе добро написана, да у књизи има сувише појединости, а да читалац ипак неће сазнати све што треба да сазна о „Горском вијенцу“ и осталом Његошевом песничком делу. Ма колико занимљив и важан као владалац и као највиша личност у животу Црне Горе између година 1830 и 1851, Његош је ипак још важнији као уметник и мислилац. Не значи, наравно, да га је требало издвојити из његова времена и посматрати искључиво само његове стихове, али се нама чини да је приликом композиције унеколико потиснуто оно што треба да буде у предњем плану и пригушено сувише развијеним излагањем позадине. Изгледа нам да се то у поновном издању лако може испра-

вити, проширивши она места која говоре о појединим Његошевим делима. Додуше, може се претпоставити да један тако одличан зналац Његоша,

- какав је В. Латковић, можда намер-

но није хтео да залази у једном овако популарном спису у опширну и дубоку анализу појединих дела; по свој прилици сматрао је да је довољно ако своје читаоце заинтересује да сами то учине, пажљиво читајући Његоша. Ми не сумњамо да би Латковић, који је умео свладати врло обимну грађу. и речито приказати Његоша и Црну Гору, могао да уђе и у широку литерарно-естетску анализу, али је вероватно мислио да је, за једну овакву књигу са специјалном наменом, довољно онолико колико је дао. Нама се ипак чини да би таква анализа дала већи значај овој књизи.

Али кад се има на уму да су раније биографије Његошеве застареле. а да ова прикупља и расветљава готово све што се досад сазнало о Његошу; кад се притом узме у 06зир да је писана добрим стилом, њена вредност и овако премаша њену намену. Ову књигу ће радо читати не само омладинци, него и други читаоци, јер ће у њој наћи широку слику Црне Горе у Његошево доба. Чак ни научни радници неће моћи да је мимоиђу, а биће корисна и као приручник наставницима.

Најзад неколико исправки на рачун коректора или редактора: кад се већ помиње крсно име Његошева учитеља францускога језика, он није Антип него Антид. Малтић је очевидно Малетић. Љермонтов је написао песму „На смерт поета“, а не „Поводом Пушкинове смрти“, итд. итд. То су већином обичне штампарске грешке, али у књигама ове намене не би требало да буде ни таквих омашака.

Б. К.

ДРАГОСЛАВ ГРБИЋ: ЛИРСКИ ФРАГМЕНТИ

Песме Драгослава Грбића окупљене у књизи „Лирски фрагменти“ одају видљиве трагове једног напора да се превазиђе степен почетништва и постигне зрелији поетски домет. Узета у целини, књига оставља у-