Наша књижевност

" РннЕМики +

ка

РУУО -— -р.

пр ИЕ

У

ТА "

тисак једнога тражења које још ни садржајно ни формално није дало значајних резултата. Почетништво ове поезије доводи у сумњу потребу сакупљања у књигу песама на оваквом уметничком нивоу.

Теме у поезији Драгослава Грбића везане су за живот песника под окупацијом и за његов садашњи живот. "Оно што је Грбић понео из времена рата и окупације као сећање и доживљај, углавном је интимног значаја. Живот породице у једној провинциској средини, коју су ратна збивања избацила из ускога круга њених свакодневних доживљавања и малограђанске идиле, и онда када песник из тог живота и те средине узима уистину дирљиве мотиве њенога страдања (Кад је отац пошао у рат, Песма о хлебу, Жуте траке), не превазилази по значају оквир обичних личних доживљаја песника, јер се не повезује са великим мотивом борбе народа за национално · ослобођење и друштвени преображај. Карактеристична је за овакву поезију песма „У ноћи“ у којој песник долази до сазнања о неизбежности борбе за ослобођење народа, тек када му девојка коју воли гине као жртва окупаторског насиља. Песма „Фрагмент о априлу“, која је једна од најбољих у овој књизи, одваја се од осталих и нешто друкчијим прилажењем ратним мотивима, Мање рогобатна у версификацији од осталих Грбићевих песама, она је и без његове уобичајене књишке растужености у тону, чиме је добила у искрености и лепоти реченог осећања. Лепа је, донекле, и песља „За жељени дан“, али је за њу инспирација позајмљена из једне песме Оскара Давича (Скоро).

еђу песмама са мотивима из садашњег периода песниковог живота сакупљеним у циклусу „За људе и љубав“ само је једна са темом из изградње социјализма, па и она потпуно безначајна. Онога што данашњи читалац оправдано тражи У свакој новој књизи наших савремевих песника, — слику нашег стваралачког живота, одраз лика препорођеног човека, његових напора и радости, — нема у књизи Драгослава Грбића. А шта нам Драгослав Грбић пружа као накнаду за наша очекивањар Две песме: „Град на Ками“ и „Међу људима“ претстављају поку-

· Књижевност шај поетске интерпретације песникових утисака из лектире Максима Горког. Оне се одликују књишком извештаченошћу осећања, формом постигнутом с много напора, насилу траженим и нађеним римама; од њих остаје утисак наивно-претенциозног и неинспирисаног стихотворства. Песме „За заборав“ и „Свирач у возу“ најлешна су лирска остварења у Грбићевој књизи. Оне ипак не означавају пут којим би требало да песник усмери своја будућа уметничка настојања! Таквим лирским медаљонима не исцрпљује се слика стварности коју је песник данас позван да прикаже, нити се може испунити онај задатак који друштво ставља песнику тражећи од њега да својом поезијом и сам учествује У борби народа за преображај живота. Књига Драгослава Грбића означава напор да се оде даље од почетништва. Ако се на основу стихова у овој књизи може говорити о таленту њенога творца, онда треба рећи да ће бити нужно да песник битно измени свој лик да би био у стању да плодоносно настави свој пут. Драгослав Грбић ће имати још много да учи од револуционарног стваралачког живота свога времена и свога

народа. М. П.

ЂОРЂЕ ПЕЈАНОВИЋ: ШТАМПА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1850-1941

Ђорђе Пејановић, који је пре рата у сарајевском часопису „Просвјети“, а сад у „Прегледу, дао више чланака са статистичким и другим подацима о културном животу Босне и Херцеговине у прошлости, 0о6јавио је недавно у издању босанскохерцеговачког предузећа „Свјетлост“ под горе наведеним насловом публикацију која ће бити од велике користи за свакога који проучава Босну и Херцеговину.

Пејановић је, наиме, регистровао по годинама, како су отпочињали излазити, преко четири стотине часописа и новина босанских и херцеговачких, поделивши их у три групе према владавини под којом су објављивани. Према ·Пејановићевим подацима види се да је за турскога режима тек у последње време, пред окупацију, почела публицистичка делат-