Наша књижевност

Хроника

лико се тиме обмањује позоришна публика и о ставу критичара и о вредности појединих /позоришних остварења — не треба ни говорити!

Е. Ф.

ТОСТОВАЊЕ ОПЕРЕ ХРВАТСсКОГ НАРОДНОГ КАЗАЛИШТА

Крајем августа и почетком септембра гостовала је у Београду Опера Хрватског народног казалишта из Загреба. У свом двонедељном гостовању ансамбл опере и балета приказао је из класичног репертоара „Аиду“ од Вердија и „Фиделио“ од Бетовена, из домаћег „Порина“ од Лисинског, „Ера с оног свијета“ од Готовца, „Охридску легенду“ од Стевана Христића и два совјетска балета „Бахчисарајску фонтану: од Бориса Асафјева и „Ромеа и Јулију“ од Сергија Прокофјева.

У богатом историском развоју хрватске Опере, најстарије установе те врсте код нас, домаће стваралаштво заузимало је претежно место. Почевши од „Љубави и злобе“ Лисинскога, прве југословенске опере уошште, домаћа оперска продукција чинила је у Хрватском народном казалишту увек основу репертоара. Многа прва извођења домаћих опера, оперета и балета изведена су на сцени загребачке опере. Поред тога, опера Хрватског казалишта бележи у периоду између два рата, поред класичног стандардног репертоара, и најбоља дела словенског оперског стваралаштва, прва извођења у нашој земљи дела руске Петорице — Мусоргског, РимскогКорсакова, Бородина, Балакирева затим великог чешког реалисте Јаначека и многих других савремених аутора.

Ту линију упоредног неговања класике и савремене оперске и балетске литературе загребачка опера је наставила и после ослобођења, што се јасно истиче и у програму изведеном на гостовању у Београду. Под дириговањем Милана Сакса, Јакова Готовца и Бориса Папандопула, загребачки оперски прваци донели су низ успелих остварења међу којима се нарочито истичу Аида Драгице Мартинис, Амнерис Маријане Радев,

" У 241

Радамес Јосипа Гостича, Марко из „Ера с оног свијета“ Јосипа Крижаја, Фиделио Вилме Ножинић и Ђула из „Ере“ Наде Тончић.

У кореографији Оскара Кармоша и Маргарите Фроман загребачки балет је — нарочито у „Ромеу и Јулији“ — показао висок ниво плесне уметности. У том ансамблу треба забележити успеле креације талентованих младих солиста Ане Роје и Ненада Лотке.

Колектив загребачке опере београдска публика је топло и срдачно поздравила и тиме утрла пут за даљу братску сарадњу између наших најбољих оперских установа.

С. Ђ-к.

ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У ВЕНЕцИијЈИ Од 9 августа до 2 септембра у Венецији је одржан уобичајени филмски фестивал, на коме су поједине земље, саобразно количини филмова које годишње производе, имале права да прикажу своја најбоља филмска остварења у 1948 години. Овај квантитативни принцип права учешћа, који је неразумљив кад је у питању уметност, ставио је америчку филмску индустрију, бројно далеко најмоћнију, у положај привилегованог учесника. Истовремено, он је био разлог да на фестивалу не узму учешћа ни Совјетски Савез, ни Чехословачка, услед чега се, природно, није могла имати јасна слика савремених филмских настојања.

Но организаторима филмског фестивала у Венецији, очигледно, врло је мало било стало до верне слике филмске уметности у свету. Организован на снобовско-меркантилној основи, са- тежњом да привуче и забави светско-монденску публику којој је досадно чак и на Лиду, филмски фестивал у Венеци-

ји сасвим јасно је био прожет тен-

денцијом да се у први план истакну реакционарна филмска стремљења (клерикална, морбидна и монденска). И поред тога што је на фестивалу било приказано неколико значајних филмских дела са прогресивним друштвеним стремљењем и реалистичким уметничким тенденцијама, на фестивалу су превладавали